Romski
Nakon Dekade Roma, koja je završena 2015. godine, strani donatori, ali i domaće vlasti, nisu odustali od podrške rješavanju problema Roma, ali su uslovi za dobijanje sredstava znatno strožiji.
Adnan Jasika, predstavnik Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH je na Forumu zapošljavanja Roma u Zenici iznio niz problema i dilema sa kojima se suočava vlast u BiH. Istakao da Evropska unija i dalje posvećuje veliku pažnju romskoj inkluziji i da to predstavlja izazove za bh. vlasti, ali i NVO sektor.
„U julu je u Poljskoj donosena deklaracija koja targetira sve važne oblasti – zapošljavanje, stambeno zbrinjavanje, legalizacija objekata i posebno obrazovanje. Kod obrazovanja se naglašava da će sve države, odnosno države koje pristupaju Evropskoj uniji, morati povećati nivo obrazovanja za Rome za 90 posto. Ono što Ministarstvo za ljudska prava posebno posmatra u tom kontekstu je očuvanje romskog jezika, na čemu insistira i dio romskih udruženja. Sve manji broj Roma govori romski jezik i tu postoji konsenzus da je to glavni kulturološki problem koji treba rješavati“, rekao je Jasika.
Adnan Jasika je naglasio da je Delegacija evropske unije u BiH odlučila da donira putem projekata značajna finansijska sredstva za romsku problematiku u svim oblastima, ali da će odobravanje sredstava imati veće zahtjeve nego ranije i da je dodatni problem što sredstva treba da dobije država, a ne entiteti.
„Mi smo u nekoliko navrata razgovarali sa predstavnicima romskih udruženja i Odborom za Rome jer dobijanje i realizacija neće biti moguća dok se ne mapiraju potrebe Roma. Mi smo krenuli sa tim, ali biću iskren, imamo političkih problema jer je otvoren problem nadležnosti u BiH, na čemu inisistira Republika Srpska.
I sama ministrica Borovac i Delegacija EU su se uključili da riješi problem i da dobijemo tu mogućnost da mapiramo potrebe, ali i da imamo mogućnost dobijanja sredstva. Drugi je problem što bez zvaničnih podataka, statističkih podataka, vi ne možete raditi. Jedan od problem je da prilikom pravljenja projekata svaki donator traži egzaktne podatke. Sada imamo drugačije podatke nego one sa kojima smo prije baratali. Iako po svim podacima broj Roma nije manji od 40 hiljada, mi imamo rezultat zvaničnog popisa od 12 600. I to je problem institucija na koji način privuči i ubijediti donatore za značajnija sredstva“, upozorio je Jasika.
Kako je istakao ovaj državni funkcioner zadužen za romska pitanja, Ministarstvo je izdvojilo značajna finansijska sredstva za samozapošljavanje i zapošljavanje Roma, koja se realizuju kroz kantonalne i entiteske projekte podrške zapošljavanju odnosno subvencije poslodavcima.
„Međutim, ogroman broj ne ostaje na poslu. Da li je to zato što su poslodavci htjeli nešto zaraditi na tim programima, ili je to logika tržišta rada, ne možemo iz prve dati odgovor. Ali trebamo otvoreno reći, a to je vidljivo, najveći broj Roma nema kvalitetno obrazovanje i to je razlog zašto oni nisu komptetitivni na tržištu. Vijeće ministara je u septembru 2018. godine donijelo novi okvirni plan o obrazovnim potrebama Roma i obavezalo sve kantone i Republiku Srpsku da donesu svoje akcione planove. Ono što mogu reći da do sada nema ni jedan akcioni plan da je donesen. Najbliži tome su u Tuzli i u Zenici, pa i u Travniku i Unsko sanskom kantonu, ali budžti još nisu definisani“, rekao je Jasika.
Po riječima Jasike, bila je predviđena cifra od milion i 238 hiljada za zapošljavanje Roma u 2016. godini, te je tu bilo neutrošenih sredstava oko pola miliona. U 2017 godini implementirano je 861 147 maraka i zaposleno 147 osoba, a 23 je samozaposleno, ali je, kako je istakao, značajan dio sredstava ostao neiskorišten.
„Ministarstvo stalno izdvaja finansijska sredstva, ali i niži nivoi stalno izdvajaju sredstva. Jedan od problema sa kojim se susrećemo, barem naše ministratsvo, što ne znamo šta se dešava sa tim osobama kada se završi program. Mi dobijemo informaciju da je negdje zaposleno 26 ili 20 Roma, ali šta se dešava kada se završi ta godina dana. Dakle, mi imamo taj vrijednosni problem kako da prikažemo koji je broj Roma zaista zaposlen u ovom trenutku. Niko nam te povratne informacije ne šalje. U tom kontekstu mi smo zamislili jednu vrstu monitoringa koja bi trebala da ide sa nižeg nivoa da nas. Da nas Centri za socijalni rad obaviještavaju da li je Rom iz programa ostao ili nije ostao zaposlen. Nažalost dobijamo povremeno zvanične ili nezvanične informacije da nije ostao zaposlen nakon jednogodišnjeg programa. Više ga nema u radnom procesu i on se ponovo vraća na tržište rada. Kao razlog se obićno navodi njegova školska sprema da nije adekvatna. Iz tog razloga taj krug vezan za romsku problematiku, ali i druge ranjive kategorije stanovništva, jeste pristup adekvatnom obrazovanju. To se paralelno treba rješavati jer bez završenih srednjih škola ne možete biti konkurentni. A nažalost vidite i da čim prestane finansijsko subvencioniranje, ljudi, posebno Romi, ostanu bez posla jer se kaže da nisu dovoljno odškolovani. S druge strane, broj Roma koji odlaze iz zemlje, kao i ostalih građana, je ogroman. A poseban problem je što dio Roma nema lične dokumente tako da ne može da učestvuje u ovim programima. Broj Roma u BiH se drastično smanjuje, a to se vidi, osim po rezultatima popisa, i na osnovu upisa djece u škole“, govori Jasika.
Adnan Jasika ističe da sve veći broj Roma shvata da pismena osoba nije samo ona koja je završila školu, već da se moraju znati informacione tehnologije, strani jezik, jer to je sada novi nivo koji čini temeljno obrazovanje.
„Ono što nas raduje, imali smo dva studenta koji su pokazali izuzetno zavidne rezultate, što pokazuje da Romi kao narod i kao pojedinci shvataju da je obrazovanje ključno i to svojim rezultatima pokazuju. S druge strane imali smo dva romska učenika, odnosno dvije intervencije, jednu u Tuzli, jednu u Sarajevu, gdje su dva romska djeteta imali izuzetno dobro ocjene, ali su ispali sa liste upisa u srednje škole. Išli smo u teren pozitivne diskriminacije. Ne možete tražiti od institucija da se neko upiše ili primi samo zato što je Rom. Ali ono što ministratsvo radi je da pokušavamo da objasnimo da ta djeca dolaze iz siromašnih porodica gdje ih ima po sedmoro ili osmoro, gdje niko ne radi. Dakle, u takvim uslovima nije lako biti odličan i tu djecu treba podržati. Raduje nas to da nam škole u takvim situacijama izlaze u susret“, rekao je Jasika.
(portal-udar.net)
