Politika i vlast: Romi i Romkinje na pozicijama odlučivanja – slučaj Srbija

Na inicijativu civilnog sektora i međunarodnih organizacija u intervalima su zapošljavani predstavnici romske zajednice. Problem je što većina dobije kratkoročne ugovore, koji uglavnom prestaju nakon što se projekat okonča

435
Osman Balić (Foto: privatna facebook arhiva)

Romi u Srbiji, kao druga nacionalna manjina po brojnosti, nemaju svoje predstavnike u Parlamentu kao ni u gradskim skupštinama, a poslednji put njihov glas u Skupštini Srbije čuo se pre više od deset godina.

Direktor Yurom centra Osman Balić, opisao je trenutnu situaciju u kojoj se nalaze Romi u Srbiji kao “turobnu”.

“Inicijative ima ali nema para, a politikom se bez para ne možete baviti. Glasovi Roma predstavljaju sigurni rezervoar za bilo koju partiju na vlasti. Romi uvek glasaju za vlast, jer su oprezni i plašljivi, i to je prava slika političkog učešća Roma u javnom životu Srbije”, kazao je Balić.

Prema njegovim rečima, veliki problem predstavljaju “fantomske partije”, koje su kriminalizovane i nude romske glasove većinskim partijama.

U Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine Romi imaju svoju predstavnicu, Jelenu Jovanović. Iako u Beogradu nezvanično živi oko sto hiljada Roma, a u Nišu oko dvadeset, u Skupštinama tih gradova ova nacionalna manjina nema odbornike.  Mesto su jedino izborili u opštinskim većima, i to preko partija na vlasti. U nekim manjim vojvođanskim mestima i na jugu Srbije,  u Leskovcu, Vranju  i Bujanovcu imaju odbornike.

 

On je dodao, da i kada su imali svoje predstavnike u Skupštini, oni nisu bili složni pa ih većina Roma pamti samo po njihovim međusobnim preprikama.

Njihov loš lični odnos demoralisao je romske glasače, koji ionako nisu politički homogeno telo. Iako godinama najviše glasaju za vodeće liste, smatram da među samim Romima sazrevaju mišljenje  i stav o formiranju jedne nacionalne političke partije“, kaže Balić.

U Sazivu Skupštine do 2009. godine, Rome su predstavljali dr Rajko Djurić i Srđan Šajn ispred Unije Roma i Jovan Damjanović, koji je u poslaničke klupe ušao preko liste Srpske radikalne stranke. Za romski narod statistički to su bile zlatne godine u parlamentarnom životu, ali  nažalost prisustvo u skupštinskim klupama nije iskorišćeno na pravi način, ocenjuje Balić.

Teorija vs. praksa

Dugodišnji borac za pitanja Roma Dragan Gračanin ocenjuje da Romi ne prolaze mnogo bolje ni kada traže posao u javnim ustanovama.

Dragan Gračanin (Foto: privatna facebook arhiva)

„Kao nacionalna manjina koja čini dva odsto stanovništva, Romima  bi u državnom sektoru trebalo da pripadne oko 1400 od 700.000 radnih mesta. Praksa ipak pokazuje drugačije. I pored toga što je zakonom  o državnim službenicima predviđeno  da treba voditi računa o nacionalnom  sastavu zapošljenih u javnom  sektoru, u državnoj upravi Roma skoro da nema“, kaže Gračanin.
Dugodišnji borac za pitanja Roma Dragan Gračanin ocenjuje da Romi ne prolaze mnogo bolje ni kada traže posao u javnim ustanovama.

Na inicijativu civilnog sektora  i međunarodnih organizacija, dodaje on, u intervalima su zapošljavani predstavnici romske zajednice. Problem je što većina dobije kratkoročne ugovore, koji uglavnom prestaju nakon što se projekat okonča.

„Ukoliko se zanemare komunalna preduzeća, mesta u javnim ustanovama su praktično nedostupna, jer princip transparentonosti i konkursa nije ispoštovan“, ističe Gračanin.

Nacionalna pripadnost – ni ometač, ni prečica

Kao primeri dobre prakse ističu se Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za praćenje i realizaciju strategije, Kancelarija za ljudska i manjinska i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

MUP Srbije čini praktične korake kako bi povećao broj Roma i Romkinja u svojim redovima. Jedna od njih je Nišlijka Marija Demić. Zaposlena je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, u Odeljenju za upravne poslove u Policijskoj upravi Niš.

Marija Demić (Foto: privatna facebook arhiva)

Poručuje da nacionalna pripadnost ne bi smela da bude ni ometač, ali ni prečica ka poslu.

“Smatram da je zapošljavanje jedan od načina integracije u društvo, ali samo pod uslovom ako je osoba kompetentna i ako ispunjava sve uslove koje nalaže zakon”, kaže Demićeva.

Takođe, smatra ona, da bi Romi imali mogućnost da zauzmu važne pozicije u društu, važno je da se obrazuju. Zato je važno kontinuirano raditi sa roditeljima romske dece i ukazati im na važnost obrazovanja, ističe naša sagovornica.

Predstavnici Koordinacionog tela za praćenje realizacije strategije za socijalno uključivanje Roma, na čijem je čelu potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, kažu da integracija nije pitanje jedne institucije već čitave Vlade.

„Socijalno uključivanje ove manjine jedan je od ključnih prioriteta, posebno istaknut u svim relevantnim strateškim dokumentima, pre svega Akcionom planu za poglavlje 23, Strategiji i pratećem Akcionom planu za socijalno uključivanje Roma i Romkinja usvojenim u protekle dve godine. Nakon što je raspisan javni poziv za dodelu subvencija za nezaposlene, 134 Romkinja i Roma pokrenulo je sopstveni biznis”, rekli su nam iz Koordinacionog tela za praćenje realizacije strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

Romi i van margina

Poznavalac kulture i života profesor Đokica Jovanović, objašnjava da je jedini način da Romi povećaju poverenje u državu i njene institucije zapošljavanje ljudi koje oni prepoznaju kao svoje.  Ističe da sa trenutnim brojem zaposlenih, ne možemo govoriti ni o kakvoj vidljivosti, prisutnosti i participaciji romske zajednice u javnom životu. Dodaje da su Romi isključeni iz javnog života, jer su javne istitucije mesta gde se on formira.

Đokica Jovanović (Foto: juznevesti.com)

„Romi su iznutra, slaba i ranjiva zajednica. Oduvek su na magrinala društvenog života, često izbačeni i sa margina. Sa ljudima koji su potpuno isključeni iz svih javnih tokova, može se lako manipulisati. Potrebno je osmisliti dugoročnu strategiju, koja će doprineti dubokoj transformaciji društvene svesti, obrazovnih programa, čime će se stvoriti ravnopravna klima među ljudima i vratiti solidarnost kao zaboravljena društvena vrednost“, ističe Jovanović.

Jovanović romska pitanja definiše više kao klasna, nego nacionalna.

Zato ne smemo osuditi Rome koji su uvek uz vlast, jer je sa uzdignutih pozicija  lako moralisati. Čoveka koji  je svakodnevno u egzistencijalnoj iznudici, lako je prevariti i dobiti njegov glas. Gladan čovek ne razmišlja o demokratiji, već o tome kako da prehrani decu i da im obezbedi krov nad glavom. Partija koja u svoj program na prvo mesto stavi emancipaciju sirotinje, pokazaće da zaista brine o Romima, kaže Jovanović.

Umesto zaključka

Balić na kraju zaključuje da u društvu godinama vlada zabluda da Romi nemaju dovoljan broj školovanih ljudi.  Na ovo, on poručuje da Romi imaju i ljudstvo i intelektualni kapacitet i da je potrebna samo volja društva kako bi ti ljudi postali vidljivi, ravnopravni građani Srbije.

(portal-udar.net)