Bosanski
Mediji i novinari u BiH, ali i cijelom regionu, se susreću sa velim problemima održivosti, prilagođavanju novim formama i trendovima, ali i pritiscima vlasti i ekonomskih lobija. Sve to narušava finansijsku opstojnost medija, koji postaju podložniji sadržinskom prilagođavanju, ali i njihovu vjerodostojnost u očima publike. Većina istraživanja pokazuje da povjerenje u profesionalne (redakcijske) medije opada, i da se publika sve više selektivno informiše putem društvenih mreža.
Neka od ovih pitanja raspravljali su nezavisni novinari iz BiH, Hrvatske i Crne Gore na tribini upriličenoj povodom vrijednog jubileja 30 godina Media centra iz Sarajeva.
Nedim Dervišbegović, bivši novinar Rojtersa i stručnjak za pitanja prilagođavanja medija novim trendovima, je rekao da je održivost medija u BiH sada ključni izazov, vjerovatno veći i od pritisaka na medije.
„Donacije je smanjuju, ili su potupno zaustavljene. Kako preživjeti, ostvariti produkciju, zadržati kvalitetne novinare. Potrebno je generisati više vrsta prihoda, ali i naći način kako zaista zainteresovati čitatelje, ili gledaoce. Samo manji dio radi na tome“, rekao je Dervišbegović.
Radenko Udovičić, urednik Udar i profesor novinarstva, rekao je da je prestanak finansiranja medija od strane USAID doveo do toga da je su mnogi novinari ostali bez posla.
„To je veliki udar na nezavisne medije, ali paralelno mi imamo problem i u drugoj medijskoj sferi. Prvenstveno na javnom servisu gdje je sada stanje neodrživo. Potrebno je menadžerski, a ne politički, voditi te medije, jer ćemo uprotivnom uskoro imati stotine novinara na ulici“, rekao je Udovičić.
Boro Kontić, direktor Media centra je rekao da ne treba podilaziti ukusima publike, ali da mediji moraju pratiti potrebe i želje korisnika.
„Prije rata, kada sam radio na radio Sarajevu, istraživanja su pokazivala da građani najviše prate emisije o zdravlju i da ih te teme najviše interesuju. To je važan indikator, ali to ne znači da ne treba profesionalno pokrivati društveno-političke događaje, što je dominatna tema koja se ispoljava kroz različite interese“, rekao je Kontić.
Dževdet Tuzlić, novinarski radio bard, upitao je prisutne novinare, od kojih se većina bavi istraživačkim novinarstvom, koliko ono daje efekte, i da li je potrebno toliko ulagati u njega. Jednoglasan stav je bio da profesionalna novinarska istraživanja su korektiv društva i da, iako efekti često izostanu, medijski istraživački izvještaji su razotkrili mnoge afere. Potcrtano je da je upravo premijer Federacije BiH sada u zatvoru, a da je inicijator sa dokazima bilo jedno novinarsko istraživanje.
Đorđe Vujatović, novinar iz Banja Luke je rekao da takve stvari neosporno interesuju građane, ali da ih većina želi pročitati u pet rečenica.
„To su novi trendovi kojima se moramo prilagoditi. Pošten, izbalansiran i koncizan pristup“, rekao je Vujatović.
Drago Hedl, iskusni novinar iz Hrvatske je istakao kako je konstantna u regionu pritisak vlasti na nezavisne medije, ili medije koji imaju drugačije stavove od većinskog javnog mnijenja.
„U fokusu su sada neke stvari u Srbiji, ali ne zaboravimo da imamo sličan odnos vlasti i u Hrvatskoj. Nedavno je premijer Hrvatske, dakle države koja je članica Evropske unije, dio nezavisnih medija nazvao ‘osovinom zla’“, rekao je Hedl i naglasio da takvi stavovi mogu inicirati radikalne poteze kod nekih društvenih grupa.
