Romski
Danas se obeležava 75. godina od kada je Crvena Armija oslobodila logor Aušvic sa 7.500 zatvorenika u Drugom svetskom ratu. Ovaj datum je uzet kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Opisati i istražiti koliko je tačno žrtava i šta se događalo u “tvornicama smrti” kao što su bili logori nije nimalo jednostavno, pojašnjava i istoričar i autor mnogih dela o stradanju Roma Rajko Đurić.
“Logori nisu bili hoteli. Tragovi zločina su u mnogima uništavani. Ali upozorenje koje je izrekao Abraham Linkoln važi i u ovom slučaju: Neko može jedno vrijeme varati ceo svet. I sve vreme deo sveta. Ali ne može varati sve vreme ceo svet! Taj mozaik se sklapao i sklapaće se”, rekao je Đurić ranije za naš portal.
Direktor YUROM Centra i aktivista, Osman Balić, stalno podseća da niko nije odgovarao za zločine koji su počinjeni nad romskom populacijom.
“Istorijska istina je da niko nije odgovarao za zločine nad Romima. Za Jevreje da, ali za Rome niko. Čak ni na Nirnberškom procesu nisu spominjali Rome, a oni su posle Jevreja najviše stradali u Drugom svetskom ratu. Taj anticiganizam je u međuvremenu stasao kao antisemitizam”, kaže Balić.
Najviše Roma stradalo je u Nemačkoj i tadašnjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Pored toga, ubijani su u Poljskoj, Italiji, Francskoj, Holandiji, Belgiji, Češkoj, Slovačkoj, Srbiji, državama bivšeg SSSR-a, Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj, pa čak i u Švajcarskoj i Švedskoj, za koje se dugo nije znalo da su učestvovale u holokaustu.
Direktor YUROM centra Osman Balić upozorava da je fašizam pobeđen, ali nije uništen i poražen.
“Kultura sećanja kod Roma i nekih zemalja Balkana nije dobro očuvana. I ovaj dan, ali i cele godine, morali bismo da podsećamo šta se dogodilo, ukoliko ne želimo da se slične strahote ponove. Iako nam sada deluje da smo fašizam kao društvo prevazišli, stalna dešavanja u Evropi nas demantuju”, kaže Balić.
Dodaje da je za Srbiju, kao i za Evropu, najopasniji neofašizam, koji kroz populizam širi nove oblike mržnje koje većinsko stanovništvo često ne uspeva da prepozna.
Holokaust nad Romima u Drugom svetskom ratu priznat je tek 12. marta 1982. godine. U Berlinu je 2012., 67 godina nakon završetka Drugog svjetskog rata, otkriven spomenik Romima i Sintima, žrtvama nacističkog režima.
(portal-udar.net)
