Romski
Goran Bregović, dobitnik je ovogodišnje nagrade “Šaban Bajramović” koju mu je treće večeri Nišvill festivala pred nastup uručila Bajramovićeva unuka Barbara. Vest da nagrada za fuziju džeza sa drugim pravcima koja nosi ime legende romske muzike, donekle je podelila javnost. Ipak retki su oni koji su se zvanično izjasnili protiv ove odluke.
Ovogodišnje priznanje Nišville Grand Prix, “Šaban Bajramović” pripalo je Goranu Bregoviću, muzičaru i tekstopiscu. Dobitnik nagrade obratio se niškoj publici pred koncert i podsetio da je njihovo prijateljstvo trajalo godinama.
– Šaban je bio retka pojava kao pevač. Ti baritoni koji svetle su retkost, to je imao Frenk Sinatra. Među našim autorima, Bajramović je najznačajniji. Naša muzika, kako je ja poznajem, je provincijalna muzika, ona koja je autentična je muzika koju prave Romi. Šabana kada stavite kao najznačajniju figuru te muzike on svetli, doći će trenutak kada će Evropa priznati koliko su Romi učinili za našu kulturu – poručio je Bregović.
Dugogodišnji rok kritičar i novinar, Dragan Aranđelović Ara, kaže da je čuo oprečna mišljenja nakon ove vesti. Kako navodi, da ga je neko pre desetak godina pitao da li se slaže, bio bi protiv, ali danas, smatra Aranđelović, džez festivali poprimili su komercijalnu notu – jer drugačije ne bi opstali.
–Da ste me pitali pre 15 godina rekao bih da je neprimereno, jer pre 15 godina svi festivali, pa i Nišvill, su u to vreme vukli na džez i tada bi bilo bezveze. Sada u poslednje vreme svi festivali u svetu, skoro 90 odsto, su neprofilisani i nema striktno džez, rep bluz jer ako ne ubacimo Stiva Hakera, Gipsy kings i Divanhanna – festival ne možemo da opstane – objašnjava Aranđelović.
Ako bi organizatori dovodili samo džez imena, festivalima bi trebao obezbediti ogromno sponzorstvo, dodaje Aranđelović, i podseća da ni Šaban ne pripada klasičnom miljeu džez festivala.
–Druga je stvar što je to naš, i ne samo naš srpski, nego romski, regionalni, evropski, svetski najpoznatiji i najcenjeniji vokalni solista. Nema više jasno profilisanog zvuka džeza, a da nema mešavine sa drugim stilovima – podseća Aranđelović.
Iako je diskutabilno poreklo Bregovićeve muzike, ipak podseća Aranđelović da on skoro pola veka predstavlja jedno veliko muzičko ime sa ovih prostora. I veliki poznavalac i prijatelj Šabana Bajramovića, autor knjige o njegovom životu i delu, prof. dr Dragoljub Đorđević, ne smatra da je nagrada otišla u pogrešne ruke. Kako navodi, ona se uklapa u moderniji i opušteniji koncept festivala.
–Smatram, za razliku od mnogih, da je nagrada primerena i da je Goran Bregović nju odavno zaslužio. Darivanja muzičara koji nisu “čisti” džezeri u klasičnom poimanju toga pojma, praksa je većine festivala u Evropi – ističe Đorđević.
Podseća i da su ova dva muzičara sarađivala i da je ističe istinska šteta što nisu ostvarili plodonosniju saradnju. Kako kaže, bivši vođa “Bjelog dugmeta” je neizmerno doprineo planetarnom širenju srpskog i balkanskog romskog melosa.
–Koji put je Bajramović “napadao” Gorana da mu je pozajmljivao i prerađivao pesme. Verovatno je, bar sa Šabanove strane, bio sporan honorar jer je mislio da mu on duguje novce. I da je toga bilo, Bregović se “iskupio” među prvima darivavši ne malu svotu para za monument na nišavskom Keju. Zatim, Goran je svagda, pa i danas, imao samo lepe reči za Šabija, izuzetno ga je cenio i poštovao “kao svog učitelja”. I Bajramović je na kraju, posle oporih i pregrejanih izjava, Bregoviću priznavao majstorstvo – dodaje Đorđević.
I Đorđević naglašava komercijalu stranu i opstanak festivala i ističe da ko malo prati evropsku džez festivalsku scenu zna to vrlo dobro.
–Klasičan džez (ko određuje šta je to?) opstao bi i opstaje jedino u klubskim uslovima. Na golemim festivalima je neophdno učestvovanje i kojeg predstavnika bluza, roka, popa, world muzike… Naravno, u tome ne treba preterivati, a Nišvil džez festival za sada drži meru – zaključuje Đorđević.
I Bregović se osvrnuo na to što su neki postavljali pitanje odakle baš on na džez festivalu.
– Lepo je da se na džez festivalima ne svira samo muzika koja je nastala pod uticajima Afroamerikanca, nijedan veliki festival više nije takav. Danas je sva muzika koja ima neku slobodu i koja se ne čita kao u simfonijskim orkestrima, već ima taj neki ljudski dodir, zastupljena na festivalima. Dobro je da i Nišvil razume da tako treba praviti ovu manifestaciju, tako da, ako neko kaže “Šta će Bregović na Nišvilu” možete mu reći da je Bregović nastupao na svim velikim džez festivalima u svetu – poručio je Bregović.
Nastup Gorana Bregovića na Nišvillu bio je jedan od najposećenijih. Osim u Nišu, Bregović već za nekoliko dana nastupa na Beer festu sa bendom “Bjelo Dugme”, a samo dan nakon nastupa u niškoj Tvrđavi otvara i festival u Guči.
(Portal Udar)
