Romski
Generalna sekretarka Vijeća za regionalnu saradnju (RCC) Majlinda Bregu izjavila je za Novi magazin da je veoma optimistična po pitanju predstojećeg samita u Sofiji i vjeruje da će biti postignut dogovor i pokrenuto uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta koje je zasnovano na pristupu “četiri slobode”, okosnici predloga za mini Šengen i potpomognuto digitalnim, inovacionim, industrijskim i investicionim segmentima, pri čemu još odražava i principe, pravila i propise jedinstvenog tržišta Evropske unije.
– Neki stručnjaci u svojim procenama kažu da će zapadni Balkan imati najgoru recesiju u posljednje dvije decenije, a čini se da je već počela. Evropska unija je mnogo toga uradila da se ublaže posljedice u našem regionu, ekonomski i investicioni plan EU predviđa devet milijardi evra u grantovima. Zajedno sa već najavljene 3,3 milijarde eura za borbu protiv pandemije, ovo je poticaj da se brže napreduje sa ekonomskim razvojem – navela je Bregu.
Dodala je da ulaganje EU, uz podršku instrumenta garancija za zapadni Balkan, ima potencijal da privuče još 20 milijardi eura javnih i privatnih investicija, što bi predstavljalo do 32,3 milijarde eura koje će se sliti u region što bi bio ogroman podsticaj jer čini skoro 30 posto BDP-a regiona.
– Ali, i sam zapadni Balkan treba da se konsoliduje i tu dolazimo do zajedničkog regionalnog tržišta koji ide ruku pod ruku sa ekonomskim investicionim planom EU. Mi smo veoma malo geografsko područje sa oko 18 miliona ljudi, uprkos tome, 50 posto ljudi na zapadnom Balkanu nema jednaku mogućnost slobodnog kretanja sa identifikacionim dokumentima. Ovo je region raštrkanih tržišta sa različitim pravilima i procedurama. Cilj je da se oni usklade i da se omogući nesmetan protok roba, ljudi, usluga i kapitala, ali i da celi region postane atraktivna destinacija za ulaganje – rekla je Bregu.
Istakla je da bi trebalo da imamo na umu svjetski trend digitalizacije i pripremimo planove da uhvatimo korak sa novim tehnologijama i tako budemo konkurentni, jer je zelena agenda nešto što će biti u središtu naše pažnje u narednim godinama, s obzirom da ona podržava sve ostale segmente života.
– Još jedna slaba tačka regiona je odliv kvalifikovane radne snage, a posebno mladih. U ovom trenutku u regionu postoji 5.000 zahtjeva za međunarodno priznavanje akademskih kvalifikacija. Treba to da pojednostavimo i da radimo na tome da naša društva budu atraktivna za privrednike, ali i za ljude da ostanu, doprinose i rade u regionu umjesto da se odsele. Kao što i sami, međutim, znate zajedničko regionalno tržište nije nova ideja. Njegova realizacija je zasnovana na dobrim temeljima koje su postavila prethodna postignućima u okviru regionalnog ekonomskog prostora – kazala je Bregu.
Pojasnila je da se sve to radi zbog boljeg života građana, zdravijeg okruženja, pristojnih i bolje plaćenih radnih mesta, mogućnosti za novoosnovana mala preduzeća, a naročito za mlade ljude, lakšeg putovanja, obrazovanja, bolje povezanosti, bržeg interneta, boljih javnih usluga i konkurentnih tržišta sa dobrim odnosom vrednost za uloženi novac.
– I opet ne možemo, a da ne spomenemo pandemiju. Ona je zaista ukazala na sve slabe tačke naših društava i na činjenicu da nema niti vremena niti prostora za izolovane aktivnosti pojedinačnih ekonomija, već da smo jedni drugima potrebni da dijelimo i dobro i loše. Ne samo da nam je pandemija otvorila oči već je stvorila i atmosferu odlučnosti naših partnera da djeluju. I to je ono što mi uliva optimizam – naglasila je Bregu.
Dodala je da nas je pandemija, kao i većinu, zatekla nespremne ali svi smo morali brzo da se prilagodimo i pronađemo način da živimo i radimo u ovoj situaciji “nove normalnosti” koja će se nastaviti i u doglednoj budućnosti.
– Međutim, u jednom trenutku, dok su nam kretanje i rad bili ograničeni počela da raste panika, pa su ljudi počeli nekontrolisano da kupuju robu, hranu, lijekove, čak i toalet papir, kada su se granice, jedna po jedna, zatvarale, kada je bilo sve više izveštaja o broju zaraženih, mi smo razmišljali o tome šta možemo da uradimo, umjesto da čekamo da se situacija smiri. Drago mi je da su vlade iz regiona, Evropska unija i naši partneri u CEFTA-i i Sekretarijatu Transportne zajednice objeručke prihvatili našu ideju o zelenim koridorima na zapadnom Balkanu radi olakšavanja protoka osnovnih roba, kao što su hrana i lekovi – rekla je Bregu.
Podsjetila je da u regionu nikada nije ni bilo lako postići konsenzus, međutim, svi zajedno smo to uspjeli u rekordnom vremenu jer su svi u razumjeli hitnost i važnost.
– Drago mi je da nam je to pošlo za rukom. Kao dio zajedničkog regionalnog tržišta sada želimo da zajedničke granične prelaze, čime će se uštedeti novac i vrijeme. Izračunato je da bi region uštedeo 800 miliona eura godišnje ako bi svi granični prelazi u ovih šest ekonomija bili zajednički i radili 24 sata, svih sedam dana u nedelji – precizirala je Bregu.
Navela je da su mladi, kada je reč o zaposlenosti, najugroženija kategorija u našem regionu, s obzirom da je nezaposlenost stanovništva u regionu 16 posto, a nezaposlenost mladih 35 posto, s tim da je pandemija dodatno pogoršala situaciju.
– Naš projekt Omladinske laboratorije usmjeren je na to da se mladi ljudi motivišu i počnu da učestvuju u izradi i provođenju politika koje se njih najviše tiču. Trenutna situacija u regionu je takva da imamo skoro četvrtinu, odnosno 22,5 posto mladih ljudi koji su u potpunosti neaktivni, odnosno ne školuju se, nisu zaposleni, niti se na drugi način usavršavaju. I na sve to, jedna trećina mladih između 18 i 24 godine uopšte nije zainteresovana za postupke donošenja odluka vlada, od kojih se brojne tiču upravo njih, a za polovinu mladih to uopšte nije tema za razgovor. Projekt Omladinske laboratorije nastoji da taj narativ promijeni, da se mladi ljudi podstaknu i angažuju i da zajedno sa organima vlasti oblikuju politike i mjere koje se na njih odnose – pojasnila je Bregu.
(FENA)
