IGOR JURIĆ: Smatram da ljudi koje plaćamo mi, građani Srbije, moraju raditi u našem interesu

2086
Igor Jurić (Foto: Medija centar Beograd)

Amber Alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece.  Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi. Amber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u SAD, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine, a naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, koja je oteta i ubijena.

Igor Jurić, osnivač Fondacije Tijana Jurić i čovek čijim zalaganjem je uspeo da se u Srbiji usvoji Tijanin zakon, krenuo je u još jednu borbu. Sada želi da Srbija uvede Amber alert sistem, kako bi uspešnost spasavanja nestale dece bila što veća.

Da li su građani Srbije dovoljno svesni koliko je ova inicijativa važna?

-Onaj deo populacije koji je imao tu nesreću da izgubi decu na bilo koji način je itekako svestan. Takođe je svestan i veliki deo naših građana koji su u prethodnom periodu imali priliku da shvate da je otmica i nestanak dece realan problem našeg društva. Postoji i onaj veliki deo koji još ne zna ništa o ovom sistemu. U Srbiji su aktivni razni teoretičari zavere koji zarad nekog interesa puštaju razne dezinformacije, a naivni građani u takve informacije često poveruju ne proveravajući lako proverljive činjenice.

Šta pokazuje praksa, koliki je procenat spašene dece u zemljama gde se primenjuje?

-Statistika na globalnom nivou govori  da je više od 90% dece spašeno kada se pokrene ovaj sistem. Impresivan podatak koji me je naterao da detaljno istražim sve vezano za ovaj sistem i da zamolim državu da ga implementira i kod nas.

Šta mislite, zašto broj država koje primenjuju ovaj sistem nije veći?

-Samo u Evropi 19 država poseduje ovaj sistem, one države koje smatraju da su ozbiljne i da dovoljno brinu o svojim građanima, tačnije deci. Druge manje ozbiljne, poput naše, ne smatraju da je to uopšte bitno za bezbednost dece. I verovatno niko o tome ne bi ni razmišljao da ne postoji čovek koji je iskusio koliko je ovakav sistem važan i koji bi pomogao njegovom detetu da je postojao. Njegovo dete je danas mrtvo, ali će se taj čovek boriti i izboriti da nijedno drugo dete ne bude u situaciji da mu država ne pomogne kada mu je pomoć potrebna.

Kada ste pre 2017. organizovali prikupljanje potpisa sa Tijanin zakon, ljudi su u redovima čekali da bi dali svoj potpis. Zašto se opet ne odlučite za ovu varijantu?

-Ne želim da verujem da za svaku inicijativu ove vrste moraš okupljati građane i prikupljati potpise. Jednostavno, smatram da ljudi koje plaćamo mi, građani Srbije, moraju raditi u našem interesu. Imamo plan kampanje koji za sada ide u predviđenom smeru a ako i to ne pomogne, onda krećemo u prikupljanje potpisa. Veliki broj građana upravo sa nestrpljenjem to i čeka.

Trenutno je aktivna akcija sa nalepnicama. Kako se mogu preuzeti?

-Poslali smo građanima Srbije oko 5.000 nalepnica. Mogu se poručiti putem mail adrese fondacija@tijana.rs tako što će se napisati adresa na koju da se nalepnica šalje. Nadam se da će preostati još nešto nalepnica dok se ne objavi tekst na vašem portalu.

Čini se po objavama u medijima u Srbiji da aktuelni saziv poslanika nije mnogo zainteresovan za ovu priču. Da li se u država u kojima je ova inicijativa prihvaćena usvajanje išlo lakše nego kod nas?

-Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ljudi koji sede u parlamentu i predstavljaju nas građane, ne da nisu zainteresovani za ovu priču, već ne žele da prime građanina koji ih moli da o svemu porazgovaraju o ovoj teškoj i važnoj temi. Pitam se, kome da se mi građani obratimo ako imamo inicijativu ili problem? Šta je sporno u predlogu i zašto niko o tome ne govori, a pritom gledajući skupštinu slušaš nebulozne priče koje nemaju nikakve veze sa našim životnim problemima. Mnogo me boli sve to ali mi je još veći motiv da se borim još jače i da ne odustanem.

Koliko dece u Srbiji nestane godišnje?

-U Srbiji se godišnje prijavi nestanak od 1.300 do 1.500 dece. Najveći broj se pronađe ali smo konkretno na kraju prošle godine imali bilans od prijavljenih 1.549 dece a 11 dece nismo znali gde se nalaze.

Svesni smo i da su deca iz romske zajednice posebno izložena trgovini ljudima. Da li ste planirali neku dodatnu edukaciju romskih zajednica ukoliko dočekamo da ovaj sistem zaživi?

-Jedna od najvažnijih tema kojima se bavimo u proteklih godinu dana su posebno osetljiva i ugrožena deca. Upravo je u toku rad sa decom i mladima sa lakšim intelektualnim teškoćama u razvoju, a nakon toga imamo velike planove u radu sa decom romske nacionalnosti. Ne samo kada je u pitanju trgovina ljudima, naprotiv, već i kada je problem bezbednosti na internetu, seksualnog zlostavljanja i pedofilije.

Da li ste posle usvanjanja Tijaninog zakona mislili da će Ambert alert ići lakše?

-Da, apsolutno. Da ćemo ovakve bitke voditi, nisam ni sanjao. Očigledno, kao društvo nismo dorasli ovakvim izazovima i na nama je da se izborimo da se naš glas, glas malog, običnog čoveka čuje jače i dalje. Budite i vi i dalje sa nama da uspemo u našim nastojanjima.

(portal-udar.net)