Može li dijalog sa zajednicom politički ujediniti Rome u Srbiji?

Pandemija korona virusa pomerila je i održavanje izbora u Srbiji. Iako su parlamentarni i lokalni izbori bili predviđeni za kraj aprila, posebne mere izazvane virusom COVID – 19 odložio je ovu aktivnost. Kada god budu organizovani, čini se da će za razliku od predhodnih godina, predstavnici romske zajednice biti zastupljeniji u lokalnim skupštinama gradova i opština.

Kako sada stvari stoje, posle više od deset godina bez predstavnika u srpskom Parlamentu, Romi će najverovatnije imati jednog delegata u Skupštini Srbije.

Ovog puta Rome u Srbiji mogao bi da predstavlja doktor romoloških nauka Dragoljub Acković, koji je jedan od kandidata vladajuće Srpske napredne stranke. Acković je zauzeo 165. mesto na poslaničkoj listi naprednjaka. Ne sumnja da će vladajuća partija odneti ubedljivu većinu, te smatra da će svakako u narednom sazivu biti poslanik. On je ujedno i jedini romski predstavnik na listi.

–Važno je što će Romi imati svog delegata u Skupštini Srbije. Bilo bi lepo da imaju još nekog predstavnika, još bolje predstavnicu, ali  ovog puta dobili smo jedno mesto. I to je veliki napredak – ističe Acković.

Dragoljub Acković je jedan od osnivača Srpske napredne stranke i član glavnog odbora, tako za njega nije bilo dileme sa kojom će se političkom partijom u budućnosti zalagati za Rome.

Trenutno Romi u Srbiji, iako  druga nacionalna manjina po brojnosti, nemaju svoje predstavnike u Parlamentu kao ni u gradskim skupštinama, a poslednji put njihov glas u Skupštini Srbije čuo se pre više od deset godina.

Direktor YUROM Centra i predstavnik Lige  Roma, Osman Balić, podseća da Romi i  kada su imali svoje predstavnike u Skupštini, oni nisu bili složni pa ih većina pamti samo po njihovim međusobnim preprikama.

U Sazivu Skupštine do 2009. godine, Rome su predstavljali dr Rajko Djurić i Srđan Šajn ispred Unije Roma i Jovan Damjanović, koji je u poslaničke klupe ušao preko liste Srpske radikalne stranke. Za romski narod statistički to su bile zlatne godine u parlamentarnom životu, ali  nažalost prisustvo u skupštinskim klupama nije iskorišćeno na pravi način, ocenjuje Balić.

Izmena izbornog sistema u Srbiji podstakla je Osmana Balića da pokuša da okupi romske partije u Srbiji. Od ideje da zajedno nastupe na jednoj izbornoj listi ipak se brzo odustalo.

Naime, početkom februara i mesec dana pre raspisivanja izbora, Skupština Republike Srbije usvojila je izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Novim izmenama izborni cenzus snižen sa pet na tri odsto, a obaveza svake poslaničke liste je da ima barem 40 odsto žena.

Balić je tada  kao  predsednik predsedništva nevladine organizacije Liga Roma istakao da je za nacionalne manjine u Srbiji ovo dobra stvar.

Izmenama Zakona predviđeno je da strankama nacionalnih manjina nije potrebno da ostvare tri odsto kako bi im bili dodeljeni mandati, pri čemu se pri raspodeli mandata primenom sistema najvećeg količnika, količnici izborinih lista stranaka manjina uvećavaju za 35 odsto.

Ipak, ni ova izmena nije bila dovoljan podstrek da stranke Roma u Srbiji nađu zajednički jezik. Liga roma pokušala je da uspostavi dijalog i pokrene dogovor sa Strankom romskog jedinstva – Ferhada Saitija, Romskom partijom – Srđana Šajna, Unijom Roma Srbije iz Bogatića, listom Ljubiše Todića, Ujedinjenom romskom partijom iz Bujanovca i Demokratskom unijom Roma.

Balić objašnjava da je ovaj plan ostao samo na nivou ideje, jer neke od ovih stranaka postoje samo na papiru, odnosno radi se o partijama koje imaju samo pečat a ne i članstvo.

„Ne postoji jedinstvo. U jednom malom Bujanovcu, na lokalnim izborima učestvovaće dve romske partije,  Ujedinjena romska partija i lista Ferhada Saitija.“

Iako ova slika ne deluje optimistično, za predsednika Lige Roma uspeh je to što će se u lokalnim skupštinama opština povećati broj predstavnika romske nacionalne manjine.

-Na lokalnim listama većinskih stranaka, Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, nalazi se između 30 i 40 kandidata za koje očekujemo da budu deo saziva. Najviše romskih predstavnika biće na jugu Srbije, u Nišu, Leskovcu, Kraljevu – kaže Balić.

-Činjenica je da bi idealno bilo da se Romi nađu na jedinstvenoj listi, ali još smo daleko od toga. Romi nemaju konzistentan nacionalni program koji je vezan za nacionalnost, zato uvek glasaju za vladajuće partije – objašnjava Balić.

Bez obzira što neće biti na listama manjina, Romi koji će biti deo političke scene ne smeju zaboraviti da imaju zajednički cilj, a to je da pomognu svom narodu da se izbori za bolji položaj u većinskoj zajednici, poručuje naš sagovornik.

-Odbornici, većnici, predstavnik u Skupštini Srbije – svi zajedno se moraju boriti za pobojšanje uslova stanovanja i legalizaciju romskih naselja. Ove stvari deo su i državne strategije, tako se moraju forsirati. Takođe, važno je da se insistira na većem učešću Roma u javnom sektoru i jednakom zapošljavanju. Ne smeju da zanemare još jedno važno pitanje, a to je predškolsko obrazovanje romske dece. Statistika je pokazala da od ukupnog broja dece u predškolskim ustanovama, Roma ima samo pet do sedam odsto. To su stvari koje moraju da se forsiraju i rešavaju, bilo da neko kao predstavnik Roma ulazi u Skupštinu preko vladajuće stranke, opozicije ili bilo koje druge stranke – zaključuje Balić.

Virus korona nije odložio samo izbore u Srbiji. Prekinuo je i aktivnost novog pokreta Opre Roma. Ovaj pokret će, slažu se romski aktivisti, biti lider političkog života Roma u u Srbiji u budućnosti.

Pokret je nastao 2019. godine posle protesta koji se desio u Beogradu 2. avgusta, kojim je obeležen  Dan stradanja Roma u Holokaustu, kao i pružanje podrške Romima u Italiji i Ukrajini koji su na meti desničara i danas.

-Opre Roma pokušava da spreči izborne obmane i manipulacije sa romskom zajednicom u zemlji gde demokratske intitucije imaju slab uticaj, koristeći se istraživanjem, organizovanjem romske zajednice, javnim zagovaranjem, medijskim tehnikama i digitalnim tehnologijama – kažu u ovom pokretu.

I njihov aktivizan trenutno je promenjen zbog aktuelne pandemije. Rade  na prevenciji i informisanju romske zajednice o ovom virusu,  kao i na uključivanju lokalnih samouprava i humanitarnih organizacija

Pre pandemije organizovali su seriju  dijaloga sa romskom zajednicom u Pavlovcu, Vranju, Bujanovcu, Prokuplju, Nišu i Zaječaru.

-Do sada smo imali dijaloge za romskim zajednicama na jugu Srbije. Cilj nam je bio da razgovaramo sa našim ljudima, da čujemo njihove probleme sa kojima se svakodnevno susreću i odredimo prioritetne na koje ćemo se fokurisati i zajedno rešavati. Ljudi su pričali ne samo o svojim problemima već i iskustvima sa lokalnim vlastima i objašnjavali načine na koji ih oni tretiraju samo zato što su Romi. Pokazali su veliku motivisanost da to menjaju i da lokalne vlasti budu uz njih i kad nisu izbori – kažu u pokretu.

Političku participaciju romske zajednice u Srbiji ocenjuju  kao negativnu i pasivnu.

-Nas niko ne pita šta mi želimo, kako nešto želimo već odmah nude svoja rešenja. Na izborima smo samo glasačka mašina kojoj se naređuje šta će zaokružiti bez prava na izbor. Jedan Rom iz naselja na sastanku koji smo održali rekao je: „Političari nas gledaju samo kad su izbori ali Romi nisu samo glasački listić!“ Mi ćemo se potruditi da zajedno budemo više od glasačkog listića – ističu u pokretu Opre Roma.

Ovi mladi, angažovani entuzijasti ističu da će menjati budućnost svoje zajednice.

-Mi znamo da ćemo promeniti trenutnu situaciju. Poverenje koje se stiče kod  romske zajednice i volja za promenama to i  dokazuju. Možda promene sada neće biti velike i osetne,  ali mi smo tu narednih pet ili deset godina dok god zajednica ne „stane na svoje noge“ i može samostalno bez ikakvih pritisaka da odlučuje i učestvuje u glavnim društvenim tokovima – zaključuju u ovom pokretu.

(portal-udar.net)