Romski
Nekima smetaju, drugima ih je žao, a postoje oni i koji ih se plaše… Oni ne biraju kako će ih drugi videti, samo traže način da „preguraju“ još jedan dan. To su „deca ulice“, dolaze najčešće iz disfunkcionalnih porodica, uglavnom iz romskih mahala. Ni ove zime, kao ni nekoliko prethodnih, ova deca neće imati gde sa se sakriju kada dani budu ledeni i onima koji su obučeni mnogo više od njih. Još jednu zimu, Niš će sačekati bez svratišta.
Svratište za decu ulice postojalo je u Nišu i funkcionisalo kao projekat. Za oko pet godina rada posetilo ga je više od 200 korisnika. Neki od njih su bili iz Niša, a neki samo u tranzitu. To nije bilo samo mesto gde su oni dolazili da se ugreju i popiju čaj. Mnoga deca su po prvi put dobila matični broj, vakcinisana su i dobila su zdravstvene knjižice.
–Dok je svratište radilo uspeli smo da evidentiramo decu ulice, da ih pravno učinimo vidljivim, ali onaj najvažniji problem zbog kojeg su oni na ulici nije rešen. Glavna uloga svratišta koje bi sada oživelo u Nišu bila bi da se uz razne programe jačaju biološke porodice, da roditelji steknu veću odgovornost i veštine, i da se deca koja su na ulici i koja svojim “radom” izdržavaju porodice i sebe vrate normalnom životu – kaže Boško Aleksić, nekadašnji koordinator Svratišta.
Nedostaje Svratište deci, a nedostaje im i Boško i svi oni koji su nekoliko godina bili tu za njih. Zahvaljujući njima bar nekoliko sati u toku dana, oni su imali sigurno mesto i ruku poverenja. Aleksić kaže da sad često obilazi pojedina mesta u gradu, jer zna gde “rade” oni koji su boravili u Svratištu. Nije ih teško pronaći. Viđamo ih svi skoro svakodnevno na najopasnijim raskrsnicama u gradu, ili kako prose na nekom prometnom gradskom šetalištu.
Aleksić kaže da je u kontaktu sa ljudima iz grada i da ima negoveštaja da bi Svratište moglo ponovo da zaživi. Da Grad radi na tome da se Svratište ponovo otvori, potvrđuje i zamenica gradonačelnice Niša Dušica Davidović. U periodu kada je Svratište radilo, Davidovićeva je bila gradska većnica zadužena za socijalna pitanja.
–Niš nema Svratište proteklih osam godina. Kada je radilo, funkcionisalo je u partnerstvu sa nevladinom organizacijom i finansiralo se putem projekta. Tada sam zagovarala ideju da se otvori budžetska pozicija sa minimalnim sredstvima koja bi bila dovoljna za održivost jedne ovakve usluge. Potencijalno postoji objekat u gradu u kome će se pružati i usluga prihvatilišta i usluga svratišta. Ove zime ne može da se očekuje da zaživi zbog dobijanja licence, jer to zahteva neko vreme – kaže Dušica Davidović.
Kada je Svratište prestalo sa radom, dodaje ona, nije se ozbiljno shvatao problem. Sada u vreme ove pandemije i Kovida, zaista je neophodno i nužno smestiti tu decu u jedan prostor, skloniti ih sa ulice. Zbog njihove bezbednosti. Jer, sva ova deca izložena su najtežim oblicima nasilja, posebno što imaju biološke roditelje, ali su to disfunkcionalne porodice koje praktično guraju svoju decu na ulicu da rade – ističe Davidović.
U Beogradu i Novom Sadu svratišta rade
Deca ulice u Novom Sadu i Beogradu imaju gde da se sklone, barem tokom dana. U Novom Sadu postoji jedno, a u Beogradu je svratište na dve lokacije. Kada se Global fond povukao, svratište u Novom Sadu je preuzela Ekumenska humanitarna organizacija, a u Beogradu ga je preuzela gradska vlast.
Mina Lukić, koordinatorka usluge Svratište za decu u Beogradu kaže da već sada, iako još nisu temperature ispod nule, u svratište prosečno dolazi stotinu dece dnevno, a da oba svratišta rade sa preko 350 devojčica i dečaka uzrasta od 5 do 15 godina. Svratište je otvoreno 365 dana u godini, nastalo je još 2007. sa idejom da deca i mladi koji žive i rade na ulici imaju mesto gde da svrate, da se okupaju, jedu, operu svoje stvari i da se osećaju bezbedno.
Funkcionisanje dva beogradska svratišta mesečno košta 15.000 evra. Na mesečnom nivou kompanije i građani doniraju gotovo još toliko sredstava u vidu odeće, obuće, školskog pribora, užine i sredstava za higijenu.
Procenjuje se da čak 35 odsto Roma čine upravo deca i mladi do 18 godina. Jedan dio njih boravi na ulici zarađujući za porodicu. Sve više njih postaju narkomanski zavisnici, ili se odaju prostituciji, zbog čega vrlo lako mogu postati i žrtve trgovine ljudima.
(portal-udar.net)
