Romski
Sinan Muratović i njegova supruga žive u Gornjem Rahiću, selu u blizini Brčkog. Njihov jedini izvor stalnih primanja je invalidska penzija koju Sinan dobija. On je običan čovjek. Dugo je radio u fabrici Bimex, ali je kroz životno iskustvo, trudeći se da školuje djecu i živeći u romskom naselju, stekao uvid u probleme koji se provlače kroz romsku zajednicu.
Iako je u invalidskoj penziji već 7 godina, Sinan i njegova supruga su primorani da rade, jer penzija nije dovoljna da pokrije sve troškove života.
U Sinanovoj dokumentaciji stoji da je nesposoban za rad, a unatoč tome, često dolazi u situaciju da mora da radi, pronalazeći različite načine zarade. Najčešće to bude kroz preprodaju kućanskih aparata i sitnijeg alata.
Prije nego što je postao invalid i otišao u prijevremenu penziju radio je u Bimexu, brčanskoj firmi za preradu mesnih proizvoda. Iz iskustva govori da nije bitno koliko si dobar radnik. Ako si Rom, uvijek si manje cijenjen.
–U Bimexu sam zaradio penziju, ali samo ja znam šta sam preživio da bih je zaradio. Nikad me nisu gledali kao sve druge koji rade sa mnom. Ja sam uvijek bio najgori, iako sam radio koliko sam mogao. Bio sam jedini Rom u firmi i uvijek su me drukčije gledali. Nije fino kad te ljudi drukčije gledaju samo zbog boje kože i onoga što oni misle o Romima – prisjeća se Sinan.
Sinan ima tri sina. Davno su se odselili I sada imaju svoje živote. Kaže da je napravio veliku grešku što nije školovao djecu, a opet, trudio se koliko je mogao.
–Imam 3 sina i nijednog nisam dao u školu. Najstarijeg sam bio upisao, ali mu nisam dao da ide. To je moja greška, ali tada to nisam tako gledao. Ne volim što na Rome svi gledaju isto i što I dalje misle da smo prljavi, neuredni, neradnici i neobrazovani. Kako da ja dam svoje dijete u školu, kada mu govore da je prljav, da smrdi, da ima vaške? Da li bi to govorili i dijetu koje nije Rom? Nisam školovao nijednog sina, ali snašli su se u životu, sad imaju svoju djecu i ništa im ne fali. Napravio grešku i ne mogu je sad ispraviti – govori Sinan.
Vidno potresen stanjem u romskoj zajednici i društvu uopšte, Sinan najveći problem vidi u tome što su svi Romi strpani u isti “koš”.
–Ne možete mene gledat isto kao i mog komšiju na primjer… Ako su on i njegova porodica prljavi, prave problem, tjeraju djecu da prose, ne možete to da kažete i za mene. Nismo svi isti. Narod govori da Romi neće da rad, da šalju djecu da prose samo da ne bi radili. Evo, ja sam radio, naučio svoju djecu da svojim rukama zarade za komad hljeba i opet će mene gledati isto kao i onog čija su djeca na ulici. Mi kao narod smo sami krivi za to, dozvoljavamo da o nama govore šta god hoće, nikad se nismo borili za sebe. Ono što nama treba je jedan predstavnik koji će reći ono što misli i koji će se boriti za nas, a ne kao ovi što ih sad imamo koji pričaju u prazno – rekao je Sinan.
Pored neobrazovanosti Roma, Sinan kaže da je takođe veliki problem zapošljavanje.
–Mi skupljamo željezo, prodajemo bijelu tehniku, kupujemo, prodajemo, radimo sami za sebe i zavisimo sami od sebe. Danas će u firmama radije da postave nekog svog da radi, nego mene, ili moje dijete, jer za njih sam ja niko i ništa. Ne treba meni diploma da bih čistio i radio kao domar, nit treba ikome, ali eto, radije će da zaposle nekog sebi bliskog. Zato treba da školujemo našu djecu, da se oni bore kad mi stariji nismo znali. Kako da nam bude bolje ako se ne borimo za sebe – rekao je Sinan.
Na kraju razgovora, Sinan je poručio da su jedino mladi Romi ti koji mogu doprinjeti promjeni, mladi Romi pred kojima je vrijeme, koji mogu i hoće da se bore prvo za svoja, pa onda i za prava svih Roma u zajednicama širom Bosne i Hercegovine.
(portal-udar.net)
