Osim sigurnog krova nad glavom, svakome je potreban i siguran prihod

Najveći broj romskih porodica u Srbiji živi u neuslovnim, nelegalizovanim kućama koje se uglavnom nalaze u romskim mahalama. Siromaštvo i nezaposlenost deo su svakodnevice. Država i civilni sektor zajedno rade na tome da poboljšaju uslove života ove nacionalne manjine. Praksa je pokazala da nije praktično odvojeno rešavati probleme nezaposlenosti i stanovanja. Kako veliki broj Roma nema dokumenta, teško je tačno odrediti broj onih koji su bez posla i žive u neadekvatnim stambenim objektima.

U okviru projekta “Ovde smo zajedno – Evropska podrška za inkluziju Roma”, misija OEBS-a u Srbiji je 2014. godine angažovala Stalnu konferenciju gradova i opština za „Mapiranje podstandardnih romskih naselja”. Tada su u Srbiji mapirana 583 podstandardna romska naselja. Popis iz 2011. godine je pokazao da su njihovi domovi uglavnom sagrađeni od “slabog” materijala, nemaju kuhinju, kupatilo, nemaju priključak na komunalnu infrastrukturu.

Orhan Usein, šef Kancelarije za integraciju Roma pri Regionalnom savetu za saradnju, kaže da ne možemo generalizovati sliku takvih naselja. Situacija danas je takva da još uvek ne znamo koje i kolike su potrebe Roma u stanovanju, ističe Usein.

Srbija trenutno izdvaja više od sedam miliona evra iz evropskih fondova za stanovanje Roma, a planirano je da se za rešavanje stambenog pitanja iz ovih fondova izdvoji još oko 20 miliona. Već su urađeni urbanistički planovi za jednu grupu opština, izgrađeni su stambeni objekti za zbrinjavanje najranjivijih grupa, a trenutno se radi na uspostavljanju modela za legalizaciju objekata, kaže Usein.

Savet za regionalnu saradnju, odnosno projekat Integracija Roma, promoviše takozvani holistički pristup. On podrazumeva da se u okviru mera stanovanja sagleda celokupna socio-ekonomska situacija korisnika, jer je svakom čoveku osim sigurnog krova nad glavom potrebno obezbediti i siguran prihod, pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, objašnjava Usein.

–U Srbiji postoje i mobilni timovi na lokalnom nivou  koji imaju u svom sastavu predstavnike centara za socijalni rad, za zapošljavanje, lokalnog koordinatora, zdravstvene medijatorke i pedagoškog asistenta, kao i drugih lokalnih institucija – ističe Usein.

Koliko je neophdno istovremeno rešavati oba problema potvrđuju i podaci regionalnog istraživanja o Romima iz 2017. godine. Ono je pokazalo  da je samo 21 odsto Roma zaposleno, za razliku od njihovih suseda koji imaju stopu zaposlenosti od 40 odsto, a nacionalna stopa zaposlenosti je čak 55 odsto. Drugim rečima, svaki Rom ima duplo manju šansu da bude zaposlen nego neko ko nije pripadnik ove nacionalne manjine. Romi žele da rade, a to potvrđuje podatak da je 71 odsto Roma u neformalnoj ekonomiji, naglašava Orhan Usein. Njega ovaj podatak zabrinjava, ali kaže da on najbolje pokazuje da Romi naporno rade za svoju egzistenciju, što je suprotno od predrasuda koje su rasprostranjene u javnosti.

Širom Balkana Romi se suočavaju sa sličnim problemima i zato moraju učiti jedni od drugih, poručuje Usein. Na primer, u Bosni i Hercegovini se od početka politike integracije Roma izdvajaju sredstva za izgradnju i obnovu stanova iz javnog budžeta. Do sada je izgradjeno ili sanirano oko 1.000 kuća. Republika Severna Makedonija je institucionalizovala nekoliko mera u obrazovanju, kao što je uključivanje u predškolsko obrazovanje i stipendiranje Roma srednjoškolaca i studenata. Crna Gora je postigla najveći uspeh time što je zatvorila izbegličke kampove Konik 1 i 2 i raselila Rome koji su decenijama živeli u ovim kampovima. Obezbedila im je stanove u novim i energetski efikasnim stambenim blokovima, a decu je integrisala u obrazovne ustanove širom Podgorice.

–Ne mogu da izdvojim jednu državu na koju možemo da se ugledamo, već smatram da svi možemo uzajamno da učimo – zaključuje Usein.

Organizacija Help mnogo je uradila za poboljšanje kvaliteta života romske nacionalne manjine u Srbiji. Oni su već dve decenije usmereni na pomoć i održivu podršku osetljivim grupama stanovništva.

Stanislava Kulidžan, portparolka kancelarije Help, ističe da su od početka u Srbiji pratili nacionalne strategije i osluškivali potrebe ljudi na terenu. Uz podršku donatora realizovali su brojne projekte, koji su obuhvatali rešavanje problema stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja.  Zahvaljujući njima, više od 800 ljudi dobilo je krov nad glavom.

–Kada govorimo o stanovanju, u ovom momentu, nakon osam projekata koji su ciljano bili namenjeni romskoj populaciji, ukupno 171 porodica je stambeno obezbeđena – ističe Kulidžan.

Organizacija Help problem nezaposlenosti stavlja u vrh svojih prioriteta, kada su u pitanju akcije za pomoć romskoj nacionalnoj manjini. Organizacija Help je kroz osam projekata od 2011. godine podržala 542 mikro i mala biznisa, odnosno kroz proces samozapošljavanja, omogućeno je ekonomsko osnaživanje. Osnovano je pet udruženja sa 147 članova.

Stalna konferencija gradova i opština realizovala je istraživanje u periodu od 5. februara do 12. aprila 2019.godine za potrebe mapiranja stanja u oblasti ozakonjenja objekata u romskim podstandardnim naseljima.

Istraživanje je obavljeno kao deo aktivnosti na Programu: Podrška EU inkluziji Roma u Srbiji – osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma. U ovu analizu nisu uključeni Beograd, Novi Sad i Niš, iako je koncentracija romskog stanovništva u njima značajna. U slučaju Beograda napravljen je izuzetak, te su mapirane Opština Zvezdara i Opština Mladenovac.  Istraživanje je realizovano u 23 opštine.

–Zaključeno je da je sistemsko rešavanje problema u podstandardnim romskim naseljima moguće kroz sistematizaciju i klasifikaciju problema na nivou jedinica lokalnih samouprava. Najčešći problemi koji se javljaju su: nedostatak ili nedovoljno razrađena planska dokumentacija, nerešeni imovinski odnosi, neizgrađena komunalna infrastruktura. Sa druge strane, nedovoljna informisanost romske zajednice o navedenim procesima i nedostatak realne participacije predstavlja takođe značajan problem u unapređenju uslova stanovanja u navedenim naseljima – kaže Igor Miščević iz Stalne konferencije gradova i opština.

Jedan od ciljeva istraživanja bio je i da se predlože pripremne aktivnosti, koje je neophodno sprovesti kako bi se osmislio sistemski mehanizam podrške za lokalne zajednice i popravilo stanje, ističe Miščević.

Oni svim lokalnim zajednicama predlažu da završe popis nelegalnih objekata, izrade socijalne karte za romska podstandardna naselja, pokrenu zahteve za ozakonjenje po službenoj dužnosti za stambene objekte u romskoj zajednici za koje nije podnet zahtev, formiraju bazu zahteva i grupišu zahteve po stepenu kompleksnosti.

U Beogradu je nedavno održana regionalna konferencija: “Dekada inkluzije Roma: nasleđe, stečeno iskustvo, najbolji primeri iz prakse i šta dalje?”, koju su organizovali Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Republike Srbije i Ambasada Slovačke Republike.

–Čuli smo mnogo primera kako život romske zajednice može da se promeni na bolje i ostvarili smo veoma dobru saradnju za budućnost. Da bi inkluzija bila uspešna, naši glasovi moraju da se spoje  jer svi želimo samo jedno –  dostojanstven život svih, a ova konferencija je pokazala da je to moguće – rekla je na završnoj sednici ambasadorka Slovačke Dagmar Repčekova.

Jedan od zaključaka ove konferencije je da jedna dekada nije dovoljna da se problemi reše i da je neophodna kontinuirana i dugoročna saradnja Roma i zajednice. Zajednički cilj svih institucija treba da bude stvaranje društva u kome će se Romi u svim državama osećati slobodno, da mogu da rade i da im se pruži mogućnost da budu uspešni.

Plan Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja Republike Srbije je uvođenje zakona o socijalnim kartama po principu Danske, ekonomsko osnaživanje žena, pomoć socijalno osetljivima i sprečavanje bilo kakve diskriminacije.

(portal-udar.net)