Romski
Američki pisac i novinar Pol Polanski, preminuo je danas posle teške i kraće bolesti. Poreklom iz Ajove, veći deo života je proveo u Evropi, gde je proučavao kretanje romskog stanovništva. Pred kraj bombardovanja Jugoslavije 1999. došao je na Kosovo, gde je, na zahtev UN, trebalo da volontira u romskom izbegličkom kampu. Od 2006. živeo je u Knez Selu kraj Niša.
Tokom boravka na Kosovu, Albanci su pokušali da ga kidnapuju nekoliko puta.
–Nisam politički orijentisan, ali sam svedok tih događaja. Pisao sam o odbijanju Kfora da zaštiti manjine. Kasnije sam bio svedok pogroma u proleće 2004, kada su sve enklave bile napadnute od strane Albanaca. Bio sam prisutan kada su Albanci dovezli cisternu sa gorivom, polili bolnicu u Kosovu Polju i zapalili je da izgori do temelja. Doktori i medicinsko osoblje koje je bilo unutra, bežali su napolje kroz sporedne izlaze dok sam ja stajao sa policijskim snagama UN koje su odbijale da intervenišu – govorio je Polanski u jednom od razgovora za Večernje Novosti.
Pred sam kraj bombardovanja Jugoslavije došao je na Kosovo, gde je, na zahtev UN, trebalo da volontira u romskom izbegličkom kampu. Tamo je proveo tri meseca kao jedini pripadnik neromske populacije.
Život je nastavio u Nišu, jer ga je 2004. pozvala jevrejska organizacija JWC iz Pariza.
U intervjuima za medije u Srbiji, naglašavao je da je svojevremeno otkrio da su kampovi koje je postavio UNHCR za romsku populaciju bili na zemlji zagađenom olovom iz rudnika Trepča.
–Svetska zdravstvena organizacija je uradila analizu krvi romske dece iz tih kampova i otkrila do tada, u medicinskoj literaturi, nezabeleženu, rekordno visoku koncentraciju olova u krvi. Govorili su da će svako dete koje se bude rodilo u tom kampu imati trajno oštećenje mozga. Naredne dve godine proveo je ubeđujući UN da preseli ljude iz tih kampova na neka bezbednija mesta. Objavio sam članke u “NJujork herald tribjunu”, kao i knjigu u kojoj sam napao čelnike UN i dobrotvornih organizacija koje su dozvolile da se ovo dogodi. Više od 100 Roma je preminulo tokom te dve godine dok sam ja pokušavao da premestim ljude odatle – upozoravao je Polanski.
Jedan od poslednjih projekata na kome je radio bio je prikupljanje svedočenja srpskih žrtava o NATO agresiji, tačnije onih koji su preživeli napade kasetnom municijom.
–Želeo je da narod u Americi upozna sa tragedijom koja se u Srbiji dogodiila tokom bombardovanja. Do pre nekoliko nedelja je radio i snimao svedočenja, a naša misija kao njegovih kolega i prijatelja je da taj projekat dovedemo do kraja – kaže Maja Kostić, novinarka iz Niša koja je sa Polanskim snimila više od 40 video svedočenja žrtava bombardovanja.
Posle misije na KiM, 2006. se vratio i život je nastavio u Knez Selu, nadomak Niša, gde će biti i sahranjen. Polanski je preminuo u 79. godini. Poslednji intervju sa Polanskim, objavljen je na našem portalu pre samo nekoliko dana.
(Portal Udar)
