Romski
Pandemija i korona virus negativno su uticali na brojne projekte koji su planirani za ovu godinu. Covid -19 samo je jasno definisao probleme sa kojima se romska naselja decenijama bore. Vođa Akcionog tima projekta RCC-a Integracija Roma 2020, Orhan Usein, kaže da se Roma Integration 2020 projekat prilagodio se novonastaloj situaciji.
Korona je pokazala kolike su razlike između Roma i ostalih stanovnika. Svi ljudi u regionu bili su u zdravstvenom riziku od virusa koji se brzo širio, naročito oni koji žive u manje higijenskim uslovima i koji su u kontaktu sa većim brojem ljudi.
Uobičajene mere u regionu na prvom mestu su se oslanjale na izolaciju i izbegavanje druženja. Međutim, mnogi Romi nemaju uobičajene uslove stanovanja. Skoro 70 odsto njih živi u prenatrpanim stambenim jedinicama, a veliki je i broj beskućnika koji nemaju gde da se sklone. Čak 23 odsto romskih porodica nema priključak za vodu, 32 odsto nema kanalizaciju, a 11 odsto stanovništva živi u mraku bez struje.
Projekat Integracija Roma 2020 postigao značajne rezultate u odnosu na ciljeve koje je uspostavio. Jedan od ciljeva bio je i da se uspostave regionalni standardi za rad na politkama za integraciju romskog stanovništva i da se njihovo sprovođenje promoviše, kao i da se približe procesi integracije Roma u regionu sa onim na nivou Evropske unije.
–Što se tiče institucionalne strukture, najlakše je uporediti period kada se Dekada za inkluziju Roma završila, a pre nego što je počelo sprovođenje ovog projekta, i sada. U tom periodu se ništa se nije dešavalo. Ovaj projekat ponovo pokreće procese, stavlja pitanje Roma na agendu, motiviše rad na ovom pitanju. Na regionalnom nivou, postigli smo to da se prihvati takozvana Poznanjska deklarcija, odnosno Deklaracija partnera Zapadnog Balkana za integraciju Roma u procesu proširenja EU – podseća Usein.
Objašnjava da je to je prvi i jedinstveni dokument koji uspostavlja konkretne ciljeve koje bi zemlje trebalo da postignu u oblasti integracije Roma pre nego postanu članice Evropske unije. Objašnjava da je on potreban svima, jer je i Evropskoj uniji teško da usaglasi države članice oko konkretnih ciljeva, a ovaj dokumentom je to omogućio.
–Što se tiče povezivanja procesa integracije Roma na regionalnom i na evropskom nivou, projekat je doprineo da mnoge stvari koje primenjuju države članice Evropske unije budu primenjene u regionu, kao na primer godišnje Nacionalne platforme za integraciju Roma – podseća Usein.
Projekat je strogo definisan sa unapred predviđenim aktivnostima.
–U periodu pre krize, pored ostalog, intenzivno smo radili na tome da zajedno sa vladama proizvedemo prve rezultate u sprovođenju Poznanjske Deklaracije i da to predstavimo na predstojećem Samitu u Sofiji. Radili smo na mapiranju stanovanja, statističko istraživanje o integraciji Roma u Severnoj Makedoniji, na unapređenju principa odgovornog budžetiranja prema Romima, na rešavanju preostalih statusnih pitanja. Na sve to je kriza imala uticaj. Ne samo da smo morali odložiti sve planirane aktivnosti, nego smo morali da se prilagodimo kako bi svojim aktivnostima doprineli i pomogli – objašnjava Orhan.
U svakoj zemlji koja je obuhvaćena projektom Roma integration 2020 organizovani su forumi putem interneta, kako bi se koordinisalo i informisalo o potrebama Roma, preuzetim aktivnostima i preporukama za dalje aktivnosti.
Svoj doprinos u sprovođenju programa tokom pandemije korona odmah je dala i Liga Roma, koja okuplja 60 romskih organizacija u Srbiji.
Predsednik Lige Roma Osman Balić ističe da su već početkom marta napravili svoj krizni štab, pa su paketi hrane obradovali oko 100.000 Roma u četrdesetak gradova Srbije. Sela su kaže, na žalost, ostala nepokrivena.
-Na žalost u manjoj meri Romi sa sela, iz ruralnih delova gde nemamo organizacije, gde sami Romi nisu organizovani. A tu smo se suočili sa drugim problemom, sa nedostatkom vode. I to smo uspeli da saniramo onako kako smo mogli, pisali smo Vladi i kriznom štabu. Po popisu iz 2011. skoro pet i po hiljada Roma nema pijaću vodu, a u trenutku kada voda znači život ili smrt, to je ogroman problem. Rešili smo dakle, problem onako kako smo mogli, i nećete verovati, kupovali smo kanistere vode od 60 litara, i tim ljudima je to puno značilo – kaže Osman Balić.
U zvaničnoj statistici nije bilo podataka koji se odnose na romsku populaciju, mada se od proglašenja epidemije strahovalo da romskim naseljima preti humanitarna katastrofa. Bilo je reči i o testiranju u romskim naseljima, ali kako nije bilo podataka da je virus zahvatio neko od njih, nije ni bilo potrebe za posebnom brigom. Balić kaže da ne zna mnogo Roma koji su se zarazili korona virusom,
Za to vreme, oni su se sami organizovali, i od početka vode brigu jedni o drugima, kaže i Osman Balić i dodaje:
–Ja ne verujem mnogo u genetiku, ali očigledno da smo malo imuniji od drugih. Na žalost, u Nišu smo imali par tragičnih slučajeva. Jedan naš drug, koji je delio pakete ugroženim Romima, preminuo je od zapaljenja pluća. I još jedan naš drug iz druge niške romske mahale. To su ta dva tragična epiloga. U masi od 25.000 Roma u Nišu, to je baš junački. A inače, Liga Roma vodi evidenciju u ovoj epidemiološkoj situaciji u celoj Srbiji, i mogu da vam kažem da se baš junački držimo – zadovoljno ističe Balić, mada tvrdi da su bili veoma disciplinovani.
Projekat Roma Integration 2020 odvija se po planu bez obzira na sve promenjene uslove i nalazi se u drugoj fazi, osigurana je saradnja vladinim sektorom i međunarodnom zajednicom. Poznanska deklaracija garantuje uključivanje Roma u planove oporavka od virusa Covid-19.
„U ovoj fazi, projekat Roma Integration 2020 je usmeren na kreiranje aktivnih kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih socio-ekonomskih mera za oporavak od Covid-19“, naglasio je vođa projektnog tima RCC-a. Vladama i nadležnim ministarstvima, kancelarija će pružiti tehničku i ekspertsku podršku kako bi rešili probleme u zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju i stanovanju.
„Ove akcije namenjene su za aktivno uključivanje Roma u mere oporavka finansirane od strane EU fondova. U tom smislu projekat Roma Integration 2020 nije ugrožen, naprotiv omogućava snažnije socio-ekonomske mere okrenute romskoj zajednici“, zaključio je Usein Orhan.
Da podsetimo, ovaj projekat sprovodi Savet za regionalnu saradnju sa finansijskom podrškom od strane Evropske unije i Fondacije za otvoreno društvo. Prva faza je trebalo da krene odmah na početku 2016. godine, ali je efektivno počela da se sprovodi kada se formirao projektni tim u aprilu 2016. godine. To je bila prva faza projekta, koja je završena 2018. godine. Početkom 2019. godine krenula je druga faza, koja se sada sprovodi i koja će trajati do kraja 2021. godine.
Ove informacije se ne odnose samo na Srbiju, nego na region zapadnog Balkana i Turske, odnosno region proširenja Evropske unije. Kancelarija projektnog tima je smeštena u Beogradu u Srbiji.
–To su vremenski okviri projekta Integacija Roma 2020. Međutim, čitav proces je krenuo ranije, još 2003. godine kada je počelo da se govori o potrebi za zvaničnim politikama za integraciju odnosno uključivanje, ili kako to u Srbiji zovete – inkluziju Roma. Taj pokret je doveo do toga da 2005. godine tadašnji predsednici vlada zemalja jugoistočne Evrope potpišu međunarodnu deklaraciju kojom su proglasili period od 10 godina periodom posvećenim uključivanja Roma u socio-ekonomske tokove društva, sa naglaskom na obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i zdravstvo – podseća Usein.
Tom deklaracijom su se vlade obavezale da usvoje zvanične politike u vidu akcionih planova, da iste sprovode i prate i da pokažu ostvareni napredak u smanjenju socio-ekonomskog jaza i u eliminaciji diskriminacije prema Romima.
“Ovi ciljevi se nisu ostvarili u tom kratkom periodu, zato što tako zahtevan poduhvat traži mnogo više napora i vremena, ali su se politički i upravni procesi pokrenuli, pa smo po prvi put dobili zvanične javne politike za integraciju Roma”, zaključuje Usein.
(portal-udar.net)
