Romski
U Bijeljini se realizuje projekat “Učimo zajedno” koji u svojim aktivnostima ima opismenjavanje građanki romske nacionalnosti. To su radionice za žene i djevojčice od 15 do 40 godina iz romskih bijeljinskih naselja koje su nepismene, koje nikada nisu išle u školu.
Na radionicama za sada su radile ćirilična štampana slova, zatim brojeve od 0-10, sabiranje, pisanje riječi i rečenica. U planu su da se u drugoj fazi nastavi i sa drugim računskim operacijama, kao i sa pisanim ćiriličnim slovima i abecedom. Projekat realizuje Udruženje za razvoj i edukaciju mladih “Siguran korak” iz Bijeljine uz podršku Globalnog fonda otpornosti.
Cvija Mišić, implementatorica na projektu “Učimo zajedno”, kaže da je projekat od velikog značaja za ovu vrstu populacije.
„Žene su prihvatile radionice, a posebno me raduje da su radionice prihvatile i djevojčice. Ono što je možda najbolji pokazatelj prihvaćenosti jeste kontinuitet u dolaženju na radionice. One su jako dobro prihvatile kurs opismenjavanja, komunikativne su i zainteresovane. Projekat će da traje 5 mjeseci, ali ćemo nastaviti na volonterskoj bazi sve dok bude potrebe. Dosta njih ima pitanja i traže dodatno da rade“, rekla je Mišić.
Naglasila je da je važnost opismenjavnja višestruka, kako za same učesnice tako i za dalji rad sa njima, ali i za lokalnu zajednicu.
„Kada govorimo o važnosti radionica opismenjavanja, pravima i zagovaranju za same učesnice, to će im pomoći da znaju da se potpišu, da znaju da pročitaju šta potpisuju, kada im stigne poštom dokument da znaju šta je stiglo, kada idu u kupovinu da znaju koliko novca treba da im vrate na kasi i sl. Ono što će ove radionice doprinijeti nama kao organizaciji i nama koji radimo sa njima jeste da će buduća saradnja biti lakša. Takođe druge radionice i edukacije će bolje razumjeti jer će i same znati da pročitaju, znaće da pozovu brojeve recimo za prijavu nasilja ili da pozovu institucije na koje ih uputimo sl.” rekla je Mišić.
Dodala je da će iz ugla zajednice značiti mnogo jer će ove žene i djevojčice biti primjer drugima u zajednici i podstaknuti i druge da uče, te da je šire gledano cilj iskorijeniti nepismenost.
Suada Bajrić, polaznica radionice, je rekla da je za nju učešće velika sreća.
„Ja nikad nisam išla u školu, nisam imala prilike. Nepismena sam žena. Djeca mi idu u školu i ne mogu im pomoći oko zadaće, ne mogu da pročitam kad učiteljica nešto napiše. Sramota me same sebe, pa i moje djece”, rekla je Suada.
Ali, kako je istakla, nikad nije kasno.
„Uz pomoć Udruženja Siguran korak ću naučiti da pišem i čitam. Naučila sam da pišem imena svoje djece, muža i moje ime što me čini srećnom. Učim da sabiram kad idem u prodavnicu da mi je lakše, za mene mnogo znače ove radionice i voljela bih da duže traju da bismo fino naučile da pišemo. Zatim da znam o svojim pravima i da me niko više ne može uniziti, kršiti moja prava, kao što rade inače zato što sam žena i Romkinja“, kazala je Suada Bajrić.
