Savo anda i Dekada: but lafija, em harica rezultatja

2628
Stipendisti Udruženja Obrazovanje gradi BiH (Foto: Udar arhiva)

I Dajana Đurić taro Brčko, nakhada e sikavni pi angluni generacija o ekoligijakere tehničarja ando Distrikto. Pala gova, nakhavda o Univerziteto bašo bucharne studije ki Banja Luka, ekologijakero odseko, a palo gova ramosarda o magistarsko.

Bi godolesko, i Dajana si angluni dimnjičaraka andi BiH. I paramisi tari akaja čhej, thaj taro lakhero sikavdipe na bi ovela ghaći pale pe kana voj dive palo dive peravel o anglakhrisipe, adaleske so si i Dajana rromani čhej.

Phareste avilo, thaj korkori dikllja soj si diskriminacija, thaj anglokrisipe, vakherel i Dajana:

Šundem sar vakherena kaj o Rroma na mangena te sikljoven, thaj kaj o Rroma nane avereske feri so te kheden sastrn. Jekh mi amalin tharo fakulteto phenda mange sar ni ka arakhavav aver bući pale so nakhavav o fakultet, feri so te kedav sastrn. Numaj, me na manglem te mukhav me sune a me amalinake vakerdem kaja nane sa o Rroma sar jek. Lakhero gndipe si sar o manuša dikhen pe Rroma.

I Dajana dinđa zor te paruvel e gasavo dikhipe:

Mi amalin palo trin breš ko fakulteto dikhlja kaj me najsem savi khaj ka mukhel o fakulteto, hem voj vakerda mange peravde šereske sar voj bangeste vakerda, kaj pe mande dikhla anglakrisipeske kaj sem Rromni.

Dajana Đurić (Foto: radiobrcko.ba)

Andi Bosna i Hercegovina, po bibaxtalipe, nane but sar i Dajana. Maj but, odoleske bange si o bilache ćinadipa pale edukacija e Rromenge, thaj i oskudno nkhavipe e programja save bi dena dumo buthe čhavorenge te nakhaven i sikhavni. Jekh tare odola programja savo dinda baro zuralipe thaj ažućaripe sasa i Dekada e Rromengeri inkluzija 2005-2015. Chinadi te federisarel o pharo džuvdipe e Rromenge andi Bosna i Hercegovina, i Dekada trubusarda te kherel Akciona planovja ande štar thana: edukuibe, bućaripe, lačhardipe e ćherengo, sastipe.

 Love pala numaj 1,6 procentja

Revidirimo akcijako plano pala sikavipe e Rromengo andi Bosna i Hercegovina phenda kobor si love trubul palo jekh berš (numaj pobut tharo efta miliona thaj 200 milje KM, e donacijakere thaj e love tharo ministarstvja e sikavipaskere), numaj ko ni jekh than nane ramosardo udžilipe. Numaj o lila tharo finansiripe e Revidirimo akcijako plano bipherdo, disave lila vakeren kaj e sa e love palo jekh berš si 120 milja KM. Pale akava, o plano šaj te aven učharde 1,6% – ramosardo ando lil savo kerda Komiteto e Rromengo thalo Konsili e ministrengero 2010. džiko 2014:

Numaj, kana vakera tharo sikavipe, nane ni jekh lil savo vakerel kobor love dine bašo sikavipe e Rromane čhavenge tharo 2010. džiko 2014. berš. Adava si kaj o love avena tharo but thana, thaj nane koordinacija maškharo institucije kana vakera tharo Revidirimo akcijako plano. O informacije save kedinde vakeren kaj po jekh berš dine 100 milja KM, a jekh lil vakerel kaj ando 2013. berš bašo sikavnakero 2013/2014. berš, dine 117.959,15 KM.

Dekada: khelipe baši maškarephuvjakero kedipe

I Dekada andi Bosna i Hercegovina po anglunipe ačhili, crdindape po 2008. berš, vakerda o Nedžad Jusić, taro Kedipe e Rromengero „Euro Rrom“ Tuzla. E implementacija crdinda po 2009. berš. Adava sanasa prvo drom ande Bosna i Hercegovinakero puranipe te mekhel o love e Rromenge taro 3 milionja marke. Odova sinesa šhukar drom kaj i phuv mangel vareso aver e Rromenge andi Bosna i Hercegovina, ićarda o Jusić:

Gijate me gndivdem, numaj na dikhlem shukar. Akana, pale ofto berš dikhav kaj si gova sanasa khelipe bašo maškarephuvjengero kedipe. Taro sa e love, majbut lile e maškarephuvjengera organizacije, save kerde ćhera e Rromenge. I phuv kerda bilačhipe e Rromenge, kaj ni mangla te del ni jekh marka bašo edukuibe e Rromenge, itakaj o Rromane šherutne nekobor droma mangle e love bašo edukuibe e Rromenge. Numaj sikavdo Rrom šaj te avel šhukar e phuvjake, a gasavo ni ka mekhel te oleha khelen peske.

Panda vakherel kaj i phuv ki Dekada na kerda khanči pale e Rromengeri edukacija:

Nedžad Jusić (foto: portal-udar.net)

Rezultata pale edukacija si but bilačhe, hem sare sijam bange odoleske: akate ko akava than o institucije pale edukacija thaj i phuv si majbut bange, palo adava o Rromane organizacije thaj o dada hem o daja e čhavengera. Lijem li khaj taro 2009. berš džiko 2016. berš o Konsili e ministrengero, prekalo Ministruibe pale manušikane hakaja thaj o našade BiH, ulavda thaj potrošinda 20 milionja KM, numaj ni jekh markha na dinde pale edukuipe e Rromengero, savo aver te vaćarav taro gova kaske, thaj kaske nane džiko e Rromengero edukuipnaske, sar bi avena sar sare avera manuša.

Majcikne rezultatja ande anglalsikavnakero edukuibe

Paše Konsili e ministrengero trajil Komiteto e Rromengo, savo duj droma dija zor te paruvel pe o Akcioni plan baše edukacija e Rromengeri, savo bi pe finansirinela andro e phuvjakero budžeto, sar o bućaripe, lačhardipe e ćherengo, sastipe.

O Konsili e  ministrengero, chudinda odola mangipa prekalo Ministarstvo e finansijengero, thaj vakerda kaj e phuvja nane holjardipe upralo edukuipe, vakerda o Boris Pupić, savo sineja ando Komiteto e Rromengo. Vakerela kaj si gova domongo, kaj e phuvja nane holjardipa ni upralo avera segmetja, numaj finansirinel olen.

Andre phuvjakero budžeto, majbut love džan bašo e kherengero lačhardipe, numaj odoja oblast nane nisave konekcije e Konsilijea e ministrengo, prekalo savo o Ministruibe pale manušikane hakaja thaj o našade BiH, džikaj avera oblastja si thalo entitetija. Sar e edukuipa nane lačho drom finansiripnaskero, nane phareo te dikha kaj akte nane lačhi situacija – vakerel o Pupić bašo Udar.

Korkoro Revidirimo akcijako plano pala sikavipe e Rromengo, nane nisoske, bizo lačhardo plano finansiripaskoro, vakrel o Pupić. Sa gova, zalo teljarimata e Rromengero andari BiH, crdel tiknipe e Rromane sikade andegova pandž berš, numaj pobut:

Isperel kaj o edukuipe mekhlo ko NVO sektoro, hem odri kaj isi love, isi disavi zor i rezultatja. Sar me gndiv, pale pe problemija si kana o sikade nakhen andi maškardi sikavni, kaj but o sikavde našalđoven. Majbut okola so den andi maškardi sikavni na aven dži o krajo, savo si pana jek problemi. Sa gova reflektuirilpe po tržižte e bućakho, sar akana isi pobut thaj 95% Rroma save si bibućakere thaj save si e NKV kfalifikacije, gasave phareste te arakhen bući.

Nane but kherdo ni bašo anglesikavdeskoro edupuipe. Amare vorbake manuša vekerena-khanči. O Nedžad Jusić vakerel kaj si o anglesikadipe sar majbrikano ande čhavengero barjaripe, čhito rigaste:

Gndiv kaj vareso kerdo tharo disave averephuvjengera organizacije, numaj o rezultatja si nisave. Me panda našti te haćarav savo si intereso odole organizacijengoro save ćeren disave projektja save si nisoske, em von panda den hem ćeren pale jekh metodija.

Lačho khrlo avel andaro Brčko. I Dajana Đurić vakerel kaj svako berš barjovel o numero e čhavenge save si ko anglosikaipe:

Angle trobun o daja thaj o dada te paruven pumari gođi adalestar kobor si o sikaibe barikano, em pale odova te ćerelpe o čhave te den ande anglesikavni, na te džan po drom te trine beršengera po mangimata.

Akava si jekhoro šukaripe savo ćerde bašo edukuipe e Rromengo ando Brčko, vaćerel e Đurićeskeri. Po vahto e Dekadakero ando Brčko Distriko, del pe gođate, e maškarsikavni nakhavde enja čhave i jek savi magitririnda. Ki akademsko 2016/2017. nane Rroma save nakhaven maškarsikavni, a po univerziteto, dija jekh studento.

Savo astarda e love tari Dekada

Kaj o edukuipe majbaro problemi vaćerel podatko kaj ko 2011. berš, 3.024 Rromane čhave sineja andi sikavni. Sako trito Rromano čhavo istarda sa o knjige, numaj epaš; sako dešto čhavo astarda priboro; sako dešudujto čhavo seha le kirisardipe dži e sikavni; sako dešuenjato seha le hape pi sikavni. Pale duje berša, andi sikavni avilo milja sikade majcira, 2.078. Adava berš o udžbenikja astrda sako dujto taro trin čhave; kirisardipe sako dešuštarto, a hape seha sako trito čhave. Adava berš, štar sikavne taro 100 dine ande maškarsikavni.

Taro sikavnako 2011/2012. dži agor 2013/2014. numero e maškarsikavdengero ciknilo taro 243 po 92.

Ni trobul te ćeren pe bare jakhalimata e šudripasa e Rromane majbarengo, thaj e liderengo taro kedipa save ćeren buti po adukuipe. O Nedžad Jusić vakrele kaj i Dekada na lačharda o dživdipe e Rromengo, dži ni o edukuipe.:

E vilesa tromav te vaćerav kaj o Rroma tari BiH si šudarde e rezultatenca tari Dekada ande sa o segmentja, pale pe taro edukuipe, soske sar vaćardem, i phuv gothe khančik na ćerda. But ažućardem. Dumutno premijero o Nikola Špirić 2008. ando Beogrado kaj korkoro sema, ramnosarda andripe e Bosna thaj e Hercegovinako pi Dekada, ažućardem kaj ka e phuvjakere institucijenca ka lačhara e Rromengo dživdipe.

Po bibaxtalipe, harica, numaj nisar na ćerdape, a frdinde but pare. Dži kaj disave Rromane thana andi BiH dživdinen phareste, deso 2008. beršeste kana startuinda i Dekada andi BiH.

Informacije save ole isi phenen kaj andi BiH xalade dži 60 milionja KM e Rromane programjenge, šaj te avel pobut:

Sa te me ni džanav, em veruviv kaj e avera na džanen, savo odola love astarda sar implementirinda, thaj sar dikhla lačhipe e Rromenge. Savke informacije nisar našti te astaren pe tharo maškarphuvjengere organizacije, save lile thaj xale e milionja, dži kaj, sar vaćerdem, disave Rromane thana pophareste dživdinen deso 2008. beršeste.

Katar 47 buća pherde implementirime numaj duj

Soske o rezultatja ando sikaibe gijate bilačhe? Sare o amare vakerne kaj si majbaro problemo sasa so i phuv na dija love kataro budžeto. Panda phenen, ko sikaibe nane lačheste ćerde o resipa, thaj našti te pendžara save pharude avile, vakerel po lil Komiteto e Rromengo. Panda jekh pharipe si so isi dešutrin ministarstvja save si holjarde po sikavibe. Isi but projektja taro amare thaj katar avera phuvjengera organizacije save korkore implementirinen o buća, thaj save amari phuv del dumo, thaj sa gola rezultatja vakerelpe kaj si e phuvjakera. Odoleske kaj nane love nane than te implementitinenpe o buća kaj dživdinen o Rroma, pa haćardivel pe kaj pe e implementacija kerda kotaro than dži ko than.

Ko vaćardipe e Rromane liderjencar save ćerde o džene kotaro Konzili e Rromengo kana kedinde čačimat bašo reporto, sar fundono bašo bilačhe rezultatija vaćarde si so sa mukhlo e kantonenge thaj e kanalienge.

E liderjen isi gndipe sar bi dimo dumo sar disavo granto kotaro phuvjakero budžeto dela pale gasave šanse sa e Rromane čhavenge, jal e love te den kinibnaske e bukvengo, jal stipendije, jal kirisardipe.  Sa o liderja gndinen kaj sa o čhave trobun te astaren sa o bukve, priboro, hape i odrga kaj trobul kirisardipe sar bi lengere dada thaj o daja šaja te džan e lovenca savo rodel o sikavibe.

Katar 47 buća ando sikaibeimplementirime numaj duj, save vaćeren katar numaj phanglinajavipe čhavengo ando fundone thaj maškar sikavne.

Dešuofto nane implementirime nisar, dži avera implementirime ando disave administrativna thana.

Okola buća save angle na sasa, numaj trubunde te aven ande ni implementirinenape. Ćeren numaj okola save si po rindome sikaipe adaleske kaj si udžilisarde.

Adalese nane ispidipe kana vaćerelpe kotar i standardizacija e Rromane čhibjake, fakultativno sikavipe e Rromane čhibjake, thaj sikavipe thari kultura hem i tradicija e Rromengeri. Po sa akala segmentja te edukuipenpe e Rromane čhave šhaj te arakhen ando ćher:

Ko vaćardipe e Rromane liderjencar avilo džandipe kaj but vakeripa e dajenca thaj e dajenca e čhavengera taro udžilipe thaj o šukaripe edukuipasko si theripe e Rromane organizacijengo. Pale gova, o hape si theripe e Rromane kedipaskere projektjengoro, thaj e donatorjenge andro avera phuvja. Sar vakerdem, sa o liderja mangen majprvo te finansirinelpe kinibe knjige, priboro, hape thaj kirisardipe, pale adava te arakhen pe love bašo pale pe sikavipe. Okova soj si majbut bilačho si so o sikamne but droma e čhavenge den nakhavni ocjena, numaj te na irinenpe ando angluno razredo, e gijate keren bilačhipe e čhavenge. Adava vaćeren i angle ikalde faktja taro baro uladipe e čhavenge save džan andi fundoni sikavni, thaj taro okola čhave save džan andi maškarsikavni, thaj okola so gatisaren-ramosardo ando lil savo ćerde po Konzili e Rromengo.

(Ramosarda: Branka Mrkić-Radević, Nakhavda pi Rromani čhib: Dalibor Tanić, portal-udar.net)