Romski
Od 2018. godine je njemački Sint, Romeo Franc, poslanik Zelene partije u Evropskom parlamentu. Kao predstavnik delegacije za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, blisko mu je pitanje Zapadnog Balkana.
Kaže da mu rat u Ukrajini nije skrenuo pažnju od Zapadnog Balkana. Naprotiv, Putinovoj Rusiji su, kaže, u interesu dalji konflikti, nemiri i slabljenje Evrope. Za to, smatra, potencijala posebno ima u BiH, piše DW.
„Nakon invazije na Ukrajinu postalo je jasno da Putin u Evropi želi da ostvari bezbjednosno uređenje po svom nahođenju. On je i veliki zagovornik otcjepljenja Srba pod Miloradom Dodikom u BiH“, kaže Franc dodajući da lider bosanskih Srba stalno prijeti da će odvojiti Republiku Srpsku od BiH i da za te svoje planove Dodik ima otvorenu podršku Rusije.
Od građanskog prava do politike
Bavljenje kompleksnim političkim temama njemačkom političaru olakšava njegovo dugogodišnje iskustvo u oblasti građanskih prava. Evropska i internacionalna perspektiva se proširila na mnoge teme, smatra Franc. Rado se, kaže, sjeća svoje posjete Vašingtonu, gdje je održao govor pred afro-američkim studentima. U razgovoru sa njima postalo mu je jasno da diskriminisane grupe povezuju slična iskustva sa rasizmom.
„Potrebno je napraviti svojevrstan savez diskriminisanih grupa. Pri tom ne bi trebalo zaboraviti da postoje posebne forme rasizma i diskriminacije. Naprotiv, to znači da uz pomoć prikupljenog, sveobuhvatnog znanja različitih grupacija, treba prepoznati sistemski šablon koji stoji iza svega“, objašnjava Franc.
Svojom odlukom da se angažuje u politici Franc je iznenadio mnoge. I sam priznaje, da je dugo o tome razmišljao. Prije toga su za njega neke druge stvari bile prioritet, pa je tako 2012. godine osnovao fondaciju „Hildegrad-Lagren“ koja se zalaže za borbu protiv diskriminacije nad Romima u obrazovanju. Kao trener za komunikaciju bavio se dekonstrukcijom desničarskih parola u školama i drugim obrazovnim institucijama.
Franc je ostavio traga i kao muzičar. Djelo koje je pisao za violinu „Mare Manušenge“ (Za naše ljude) muzički je dio berlinskog spomenika za Rome i Sinti koji su ubijeni u vrijeme nacionalsocijalizma. To je, kaže, za njega bila velika čast i odgovornost, a želio je da da se muzička tradicija Roma i Sinta čuje već u prvom tonu te kompozicije.
Očuvanje romske umjetnosti i kulture za Franca kao političara i danas je važan zadatak. Kako bi se i u budućnosti obezbjedila zaštita romskih kulturnih dobara, potrebno je, naglašava, da se više ljudi iz romske zajednice uključi u politiku.
„Volio bih da mladi ljudi shvate da politički rad ima direktan uticaj na svakodnevni život i vrijednosti koje definišemo kao važne i ispravne. U politici ne samo da možemo da zahtjevamo pravednu zastupljenost, već za nju možemo i da preduzmemo odgovornost“, kaže Franc.
Borba protiv predrasuda
Poslanik Evropskog parlamenta se danas kroz osmjeh prisjeća reakcije njegovih koleginica i kolega kada je prvi put kamperom došao ispred zgrade Parlamenta. Neki su ga čak pitali da li time želi da imitira romske stereotipe, što je on kroz osmjeh negirao. „Nema razloga da bježim od svoje kulture. To bi bila kapitulacija pred mišljenjima drugih, što za mene ne dolazi u obzir“.
U okviru svog rada na evropskoj strategiji na inkluziji i participaciji Roma u Evropi, Franc u fokus stavlja borbu protiv predrasuda. Taj političar Zelenih zalaže se za pravni okvir koji bi obezbjedio pravednu participaciju Roma iz evropskih zajednica. „Neće biti nikakvog konkretnog napretka sve dok je u Evropskoj uniji participacija na dobrovoljnoj osnovi. Želimo nešto opipljivo, jer jedino ono što je uklesano u zakon, i u realnosti ima neku težinu.“
Franc međutim kritikuje činjenicu da je Evropska komisija skeptična kada je riječ o potrebi za izrade takvih zakona. S jedne strane je uvođenje romskih zajednica u takav proces komplikovano, a s druge, takve inicijative mogu da izazovu negodovanje desničarskih i konzervativnih struja.
Povrh svega, uticaj evropske politike po pitanju Roma je sve vidljiviji i u Nemačkoj. Nedavno je u toj zemlji imenovan prvi predstavnik za borbu protiv anticiganizma, Mehmet Dajmaguler. Takva nova funkcija na nacionalnom nivou je važna, kako bi se efikasno ostvarili planovi njemačke vlade kada je u pitanju strategija za inkluziju Roma i Sinti, objašnjava Franc.
„Tužna je činjenica da je diskriminacija nad Romima, uprkos teškom nasljeđu koje je ostavio genocid nad Sintima i Romima, još uvijek u Njemačkoj dio svakodnevice. Mehmet Dajmaguler donosi neophodnu ekspertizu i političko iskustvo, kako bi se više pažnje posvetilo toj temi.“
