Sanela Bešić: Obrazovanje je temelj za bolju budućnost Roma

Nesumnjivo je da su se u BiH u proteklih nekoliko godina desili znčajni pomaci u uključivanju Roma u sve aspekte društva, međutim još uvijek postoji određena doza diskriminacije i raznih predrasuda.

U razgovoru sa Sanelom Bešić, izvršnom direktoricom Kali Sara-Romskog informativnog centra u Sarajevu, saznali smo kakav je položaj Romkinja u nvo sektoru, kakvi su rezultati Dekade, koji su ciljevi novog programa za Rome, kakav je obrazovni proces Roma u BiH i o mogućnosti formiranja političke partije.

Već dugo ste angažovani u romskom nvo sektoru i iza vas je puno projekata, aktivnosti i borbe za romsko pitanje. Zašto ste se odlučili baviti pitanjima Roma?

-Studirala sam pravo, te bila stipendista  European Roma Rights Centre (ERRC) i u to vrijeme bila njihov jedni stipendista romske nacionalnosti, što mi je nametnulo obavezu stažiranja u IRS-u u Budimpešti. Prije studiranja nisam se bavila romskom problematikom. U Budimpešti sam se prvi sut susrela sa romskom problematikom. Za to vrijeme najveći utisak na mene su ostavili napadi, pa čak i ubistva romske populacije u par država. Kad sam vidjela sa koliko teških i kompleksnih slučajeva se naš narod suočava, sve ono šta sam naučila i identifikovala, tamo je bila prevaga da kad završim fakultet se bavim pitanjima Roma.

-Kako je protekao Vaš put od početka karijere do pozicije Izvršne direktorice Kali Sara–RIC?

-To je samo nastavak priče, jer poslije Budimpešte sam bila na još jednom stažiranju i na nekoliko angažmana. Poslije toga sam radila i za razne međunarodne organizacije kao što je Save the Children. 2005. godine sam počela da radim u prvoj nevladinoj organizaciji u Vijeću Evrope, i tu sam ostala par godina, onda 2009. godine sa Dervom Sejdić sam osnovala RIC-Kali Sara, jer smo htjeli da svojim zanjem i iskustvom radimo na strateškom rješavanju problema Roma. Naša organizacija je organizacija koja zajedno sa predstavnicima institucijama vlasti kreira državnu politiku za Rome.

Koliko je teško biti Romkinja u muškom nvo svijetu?

-Ovo je bio isključivo muški svijet. Volim izazove, to što me neko gleda samo kao ženu za mene je izazov. Ima i žena koje su pokazale svoje znanje, iskustvo, volju i želju i one su i danas u nvo sektoru. Moramo se vratiti na statistiku da je najveći broj Roma niskoobrazovano, a među njima prednjaće žene. Ne mogu sve žene biti zainteresovane, nisu sve za ovaj posao. I ne treba, onaj ko ne želi i ne misli da može nešto uraditi u nvo sektoru i ne treba da se bavi time. Da su se neke žene profilisale radeći u nvo sektoru jesu, ali da nas je malo-jeste.

Šta konkretno Vaše udruženje radi po pitanju poboljšanja položaja Roma i romske zajednice i koje su to ključne politike?

-Ovo udruženje je uključeno u sve faze rješavanja problema Roma. Počevši od toga da smo bili inicijatori programa Dekade Roma. Mi smo zagovarali, pronašli donatore i izlobirali da BiH pristupi programu Dekade. Svi projekti koje smo da sad radili se baziraju na praćenju politike koju smo zagovarali, ili isključivo na obrazovanje.

Na što Kali Sara stavlja prioritet kad je u pitanju rješavanje problema Roma?

-Zadnji projekat koji smo završili je upis djece u predškolsko obrazovanje. Smatram da je temelj svih naših problema to što nam djeca nisu uključena u obrazovni proces. Zbog diskriminacije, segregacije, predrasuda i stereotipa, te svega onoga što mi kao djeca prolazimo u procesu obrazovanja, trebamo početi tamo gdje i sva ostala djeca počinju. Nakon identifikovanja svih barijera, odnosno prepreke za upis djece u predškolsko obrazovanje, vrtići koji implementiraju ovaj projekat su i sami vidjeli da su romska djeca „normalna djeca“ i da mogu da budu u vrtiću zajedno sa ostalom djecom, da se ne moraju bojati da će neromski roditelji ispisati svoju djecu iz vrtića. Pokazalo se da su naša djeca izuzetno inteligentna i pametna, te kad im se pruži prilika, mogu biti ista kao i sva druga djeca. Obrazovanje je temelj za bolju budućnost Roma.

Vi ste bili članica Međunarodnog upravnog odbora Dekade Roma ispred BiH, šta je bio cilj Dekade i kakve rezultate je donjela za Rome u BiH?

-U sklopu Dekade, država smo koja je postigla najbolje rezultate u okviru stanovanja. BiH je izradila sve strateške dokumente koji su bili neophodni. Zahvaljujući pritisku Američke ambasade mi smo postali članicom Dekade. To sve pokazuje kako je za neke procese potrebno puno političke podrške. Najviše se radilo na stanovanju, a najmanje na obrazovanju. Strateški neulaganje u obrazovanje je ustvari način da unazadite neki proces. Mora se raditi sektorski na implemantaciji, ne može se odvojiti stanovanje od zapošljavanja. U kompletnoj regiji mi smo najmanje obrazovani Romi.

Proces je samo do pola mogao da napravi rezultate. Preambiciozno bi bilo reći da će program Dekade riješit sve probleme Roma. Problemi koji su tako dugo nagomilovani, ne mogu se riješiti kroz neki program od 10 godina, pa čak i u narednih 20-30 godina. Ako se napravi neki pomak, mi treba da budemo zadovoljni jer ovo će sigurno biti proces koji traje, ali on neće zavisti isključivo od predstavnika vlasti, institucija nego i od nas Roma. Ne možemo očekivati da nam država samo poklanja, daje, a da mi pri tome ne učestvujemo u svemu tome. Treba da imamo i odgovornost i obavezu.

Dekada Roma je okončana. Novi program Roma Integration 2020 je može se reći njen nastavak. O kakvom se programu radi i koja je razlika između ova dva pristupa za rešavanje aktuelnih problema Roma?

-Prioriteti su ostali isti, ali pristup EU je drugačiji za razliku od programa Dekade. Oni žele da romske politike postanu sastavni dio generalnih politika, da politike za Rome ne budu segregirane, izdvojene. Oni žele da prate uspješnost ovog programa kroz izdvajanje finansijskih sredstava. Mi smo i kroz Dekadu pratili izdvajanje finansijskih sredstava ali to nije u tom obliku u koje će se sad pratiti. Ovaj program je vezan za predpristupni proces ulazaka BiH u EU, tako da država ima određene obaveze prema nacionalnim manjinama.

Da li je realno očekivati da će novi program donijeti kvalitetnija rješenja za Rome u BiH?

-Ovo je trogodišnji program i ja iskreno mislim da nije moguće za 3 godine sve principe, standarde, pravila i procedure EU ugraditi u same procese. Već je prošla godina dana a mi doslovice nismo još ni startali. Trebat će puno više vremena da romska politika postane sastavni dio generalnih politika.

Smatrate li da je negde u startu napravljena velika greška time što su se romske nvo na neki način nametnule kao najvažnije institucije za rješavanje problema Roma u BiH i to zahvaljujući inertnosti države?

-Nevladine organizacije nisu sigurno htjele da budu te koje će biti prva adresa za rješavanje problema Roma, umjesto države. Mi možemo biti samo spona sa institucijama u rješavanju problema, a ne da budemo mi ti koji sami rješavamo probleme. Nama je veći prolem što institucije vlasti na rade svoj dio posla i šalju Rome koji se njima obrate u nvo organizacije. Oni skidaju odgovornost, teret. Mi nismo tu da radimo državni posao.

Govori se o tome da su romske nvo izašle iz svojih početnih okvira, tako da su danas velike organizacije koje operišu ogromnim novcem, dok sa druge strane, obični Romi i ne znaju da one rade nešto za njihovo dobro. Kako komentarišete ove navode?

-To je velika dezinformacija i mislim da mnogi imaju pogrešnu percepciju o radu nvo. Svi oni koji znaju šta znači poslovati po pravilima i procedurama onih koji vas finansiraju znaju da imamo i obavezu i dužnost da opravdamo ta sredstva, te da nema para ne padaju s neba. Mi, a i mnoga druga udruženja radimo po principu da identifikujemo problem na terenu, napišemo projektne aplikcije,  apliciramo međunarodnim organizacijama i na osnovu onoga što nam odobre to i realizujemo. Da ne opravdamo donatorska sredstva ne bi opstali ovako dugo.

Romska politička partija, ili nvo? Šta će efikasnije rješavati nagomilane probleme Roma?

-Politička partija bi sigurno bolje rješavala probleme Roma, ali mi trenutno nemamo kapaciteta. Za formiranje političke partije potrebni su ozbiljni ljudi i ozbiljna sredstva. Oni koji misle da se poltička partija može osnovati bez para griješe. I svi oni koji znaju šta je politička partija, znaju koji su i preduslovi. Ja bih vojela da mi imamo kadar koji će oformiti političku partiju, međutim za sve ono što se trenutno dešava u državi potrbne su ruke za glasanje, mi nemamo tih ruka ni u jednom parlamentu. Svi važni zakoni i odluke se donose bez nas, što je šteta.

(portal-udar.net)