Srbija: Za politički angažman Romkinja, promene se moraju desiti unutar romske zajednice

Pitanje političke reprezentativnosti Romkinja i Roma u parlamentima važan je deo integrativne manjinske politike koja je osnovni pokazatelj demokratičnosti jednog društva. U momentu kada se Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, pitanja rodne ravnopravnosti kao i praćenje položaja nacionalnih manjina kroz poglavlje 23, biće aktuelno do okončanja ovog dugog procesa

2145
Ženska romska mreža u Srbiji (Foto: "Osvit")

Vidljivo i stvarno učešće Romkinja u političkom životu u Srbiji možemo očekivati onda kada se njihov položaj poboljša u sopstvenoj i u većinskoj zajednici.

Prošlo je vreme kada smo mogli  da govorimo da romska zajednica nema resurse i odgovarajuće predstavnice, poručuju aktivistkinje. Samo jedna žena iz romske zajednice do sada je imala aktivno učešće u politici, Jelena Jovanović ispred Srpske napredne stranke, poslanica je Skupštine AP Vojvodine od 2016. godine.

Dugogodišnja aktivistinja i pravnica, Marina Simeunović, kaže da je nevidljivost Romkinja u politici preslikavanje njihovog položaja u Srbiji. Njihov životni vek je u proseku samo 48 godina što je za 28 manje od žena Srpkinja.

Marina Simeunović (Foto privatna arhiva)

Prema rezultatima različitih istraživanja, statistika je loša i pokazuje da 70 procenata od ukupnog broja nepismenih u romskoj populaciji čine žene. Ovo kasnije umanjuje njihove šanse za zapošljavanje i direktno vodi u siromaštvo, ekonomsku zavisnost i često ulogu žrtve porodičnog nasilja.

Na posao čekaju bez obzira da li imaju visoku, srednju stručnu spremu ili su nepismene.

Iako se u poslednjih 15 godina situacija u oblasti obrazovanja drastično promenila, statistika  kaže da među nezaposlenima koji na posao čekaju duže od dve godine 65% su žene, a od tog broja 70% su Romkinje bez obzira na stepen stručne spreme.  Prema podacima UNDP-a iz 2011. godine tek 9% Romkinja u Srbiji ima neko zaposlenje. Čak i od tog broja, polovina zaposlenih Romkinja nema penziono ili zdravstveno  osiguranje – ističe Simeunović.

Smatra da se za politički angažman Romkinja promene moraju desiti i unutar romske zajednice.

Unazad nekoliko godina, u različitim odborima i savetima, imali smo tek onoliko žena koliko je kvotom, zakonski, moralo da bude i to su uglavnom bile ćutljive, poslušne žene koje su morale da podižu ruku na mig muških kolega, a da pritom nisu imale mogućnost da kažu svoj stav i svoja razmišljenja. Manipulisano je i Romkinjama koje su figurirale na listama većinskih političkih partija. Sve ovo je koštalo romsku zajednicu i dovelo do situacije da je veliki broj postojećih političkih aktera izgubilo poverenje sopstvene zajednice. Potrebno je da aktivno političko polje bude prošireno na mlade, visokoobrazovane i hrabre žene – ističe Marina.

Ponosna je na činjenicu da je sve veći broj devojaka romske nacionalnosti koje su iskoristile mogućnost i uprkos brojnim izazovima završile studije i došle do diplome.

Pitanje političke reprezentativnosti Romkinja i Roma u parlamentima važan je deo integrativne manjinske politike koja je osnovni pokazatelj demokratičnosti jednog društva. U momentu kada se Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, pitanja rodne ravnopravnosti kao i praćenje položaja nacionalnih manjina kroz poglavlje 23, biće aktuelno do okončanja ovog dugog procesa.

Važno je naglasiti da pitanje položaja Romkinja i njihove nevidljivosti u politici, nije samo žensko i nije samo romsko pitanje. Ne treba da bude ni pitanje Evrope koje će se pod pritiskom rešavati zarad štikliranja urađenih obaveza. Ovo pitanje je pitanje našeg društva i stepena njegovog razvoja. Iz tog razloga neophodno je dodatno raditi na stvaranju prilika i mogućnosti za ravnopravno reprezentovanje Romkinja u parlamentarnom životu u Srbiji na svim nivoima vlasti – kaže Simeunović.

Što se Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine  tiče, u aktuelnom sazivu ispunjena je zakonski obavezna kvota i u članstvu se nalazi 12 Romkinja.  U prethodnom periodu tokom kampanja za izbore članova Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, bilo je pokušaja sa se sačini jednistvena ženska lista koja bi ušla u izbornu trku. Ipak, odustalo se od te ideje.

-Okolnosti u tom periodu nisu bile preterano podsticajne, a pritisak na kandidatnkinje išao je do te mere da im je prećeno. Pod uticajem, najveći deo kandidatnkinja je procenilo da situacija nije zrela za njihov direktniji politički angažman. Od tada do danas situacija se nije mnogo promenila – komentariše Marina.

Za nju je interesantno da na Prvoj političkoj konvenciji Roma u Srbiji, na kojoj su prisustvovali istaknuti predstavnici političkih partija, nije bilo nijedne Romkinje. Smatra da to dosta govori o generalnom položaju Romkinja u sopstvenoj zajednici, o nepriznavanju doprinosa ženske romske elite i jasnom neprepoznavanju kapaciteta i doprinosa koje mogu da obezbede svojim učešćem. Ignorisanje postojanja Romkinja kao potencijalnih saborkinja i na političkom polju odlika je i dalje jakog patrijarhata i tradicionalizma u romskoj zajednici, zaključuje Marina Simeunović.

Dok ih u politici nema, kao aktivistinje nevladinog sektora su među najuspešnijima u regionu. Imaju svoju Žensku romsku mrežu, rade na formiranju Balkanske mreže romskihm organizacija.

Aktivno rade i tokom vanrednog stanja su Srbiji. Odbor za ljudska prava iz Vranja i “Osvit” iz Niša zatražili su od Vlade Srbije da se ženama koje trpe nasilje dozvoli da nekažnjeno napuste svoj domove za vreme policijskog časa i da se obezbedi urgentan i bezbedan smeštaj tih žena u sigurne kuće dok čekaju rezultate testiranja na koronu.

Ana Saćipović, predsednica Udruženja Romkinja “Osvit” u Nišu kaže da su se Romkinje osnažile da otvoreno razgovaraju o nasilju i da to povećava opasnost od torture, pogotovu tokom policijskog časa.

Osvit je imao situaciju da je oko 1 noću doveden u pitanje smeštaj žene sa iskustvom nasilja zato što tamo ne primaju žene bez rezultata da su negativne na koronu. Nijedna zdravstvena ustanova ne radi testiranje posle 22, a čeka se i na rezultate testa. Kako toj ženi obezbediti sigurno mesto, jer je ona najranjivija u tom trenutku kad izađe iz kuće i to dodatno iritira nasilnika. Postoji pojačana mogućnost da ukoliko nema gde da bude smeštena, sledeći put dođe do ubistva – kaže Saćipovićeva.

Ana Saćipović (Foto: Udar)

Dodaje da su dobili odgovor potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović i Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost da je inicijativa o zabrani kretanja prihvaćena i dostavljena na dalju proceduru usvajanja.

Slavica Vasić je suosnivačica nevladine organizacije Bibija, jedne od prvih romskih organizacija u Srbiji. I ona smatra da su nedostatak obrazovanja, stereotipno shvatanje rodnih uloga u romskim porodicama i diskriminatorski stavovi opšte populacije su povezani sa ekstremno niskim učešćem Romkinja u javnom životu, naročito u telima koja donose odluke.

Kaže da je teško monitorisati i prikupljati podatke o Romima i Romkinjama na mestima donošenja odluka na nacionalnom ili pokrajinskom, tj. lokalnom nivou.

U Srbiji je 2011. godine popisano 147.604 građana i građanki romske nacionalnosti, što čini 2,1% stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Nema dovoljno podataka o socijalno-ekonomskom položaju Romkinja. Prikupljanje podataka o ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, među kojima su pravo na rad, na stanovanje, na socijalnu zaštitu, na obrazovanje i zapošljavanje, od suštinske je važnosti za proces unapređenja pristupa ovim pravima za sve, naročito za Romkinje koje su jedna od najosetljivijih društvenih grupa, smatra Vasićeva.

Slavica Vasić (Foto: privatna arhiva)

Smatra da u ovom trenutku ne možemo očekivati veće učešće Romkinja u političkom životu. Iako zastupljenost Romkinja u zvaničnim telima ostaje problem, Romkinje su se sve više angažovale u aktivizmu na lokalnom nivou i ojačale kao deo ženskog pokreta.

Romske ženske organizacije su osnovale Romsku žensku mrežu Srbije u decembru 2004. godine. Dugoročni ciljevi Mreže bili su da se podigne vidljivost romskog ženskog aktivizma, da se pitanja roda stave na dnevni red romskog pokreta (kojim dominiraju muškarci – lideri), ali i da se podstakne puno prepoznavanje višestruke diskriminacije u okviru ženskog pokreta.

Članice Mreže su učestvovale u pisanju različitih strateških dokumenata Vlade. Imajući u vidu da  nacionalne strategije i druga dokumenta nisu bili adekvatno sprovedeni na lokalnom nivou, jedna od strategija članica Mreže je bila da se „orode“ lokalne politike i da se poveća učešće i uticaj Romkinja na lokalnom nivou.

Ana Saćipović i Slavica Vasić kao dobitnice nagrade EU za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu

-Mi smo veoma zabrinute zbog zanemarljive zastupljenosti Romkinja na mestima donošenja odluka, i predlažemo da Vlada usmeri svoju pažnju na rešavanje ovih pitanja kroz mere afirmativne akcije u skladu sa relevantnim državnim strategijama uključujući one koje se odnose na rodnu ravnopravnost i unapređenje položaja Roma i Romkinja – poručila je Slavica Vasić.

(portal-udar.net)