Romski
Žene u Srbiji koje se bore za jednakost u društvu, svoj položaj ocenile bi kao prilično nezavidan. One teško dolaze do rukovodećih mesta, manje su plaćene za iste poslove od muškaraca čak 12 odsto, diskriminisane su i kada imaju i kada nemaju porodicu, dodeljuju im se etikete zbog seksualnih sloboda.
Ženama iz Avganistana, koje trenutno borave u Centrima za migrante, ove nejednakosti verovatno deluju kao nevažne, jer su njima bila oduzeta osnovna ljudska prava. Za njih je ova borba “svetlosnim godinama daleko”, one do pre samo nekoliko godina nisu mogle ni da sanjaju da će o ovim stvarima smeti da govore i to javno sa muškarcima.
Međunarodna organizacija za migracije organizovala je kulturološki forum “Žene istoka i zapada”. O kulturama zemalja Bliskog istoka, sličnostima i razlikama govorile su migrantkinje iz prihvatnih centara u Vranju i Bujanovcu, kulturolozi i sociolozi. Predstavnice žena iz prihvatnog centra za izbeglice i migrante opisale su način života u Avganistanu i Iranu kao život u “mačo društvu” u kome se za sve pitaju muškarci, kao i da je to čemu teže “sloboda u kojoj žene žive u zapadnoevroskim zemljama”.
Avganistanka Sonja Haidari više od godinu dana boravi u Srbiji. Život Srpkinja vidi kao mnogo slobodniji, jer u zemlji iz koje je izbegla, žena je apsolutno obespravljena, ona posle 17 časova ne sme da izlazi iz kuće. Za Sonju je bilo nezamislivo da žene rade i da se bave zanimanjima kao što su novinarstvo, advokatura – jer su na primer, glumice u Avganistanu doživljavale da im zbog nedozvoljenog zanimanja na ulici bace otrov u lice.
U njenoj zemlji žena nema pravo da misli i njena jedina obaveza je porodica. Ipak, kontaktirajući sa lokalnim stanovništvom Sonja zapaža da srpska žena takođe nosi veliki teret, jer iako radi i zarađuje nakon posla kućne obaveze uglavnom su rezervisane za nju. Ova mlada Avganistanka baš taj teret patrijarhata vidi kao zajedničku karakteristiku žena istoka i zapada.
Predstavnica Međunarodne organizacije za migracije, Radmila Borozan rekla je da je tribina i prilika da se žene smeštene u prihvatnim centrima za izbeglice u Vranju i Bujanovcu upoznaju i druže sa ženama iz tih gradova. Iako kulturološki različite, one imaju mnogo zajedničkih tema jer izazovi današnjice stoje pred svakom ženom na bilo kom mestu, kaže Borozan.
U isto vreme, prilikom opisa najvećih problema sa kojima se svakodnevno suočavaju, predstavnice ženskih udruženja iz Vranja navele su da ni Srbija nije mnogo daleko od “mačo društva”. Slobodu imaju samo tehnički, jer su ekonomski zavisne od partnera, a za iste poslove često manje plaćene, rečeno je na panelu.
Jedna od učesnica, Vranjanka Tijana Milovanović ocenjuje da su naše žene su u svojoj borbi smirenije i staloženije, dok su žene sa istoka nezaustavljive – jer se često bore za goli život.
Učesnici foruma pogledali su i film Žene istoka i zapada, koji je urađen u produkciji Medijskog istraživačkog centra i Tačka presa. Film kroz priču dve žene opisuje patnju i opasnosti, koje su ljude naterali da pobegnu iz svojih domova i krenu ka Evropi. Svoje životne priče govore Avganistanka Marija i Dina koja je rođena u mešovitom braku između Srpkinje i Jordanca i koja je odrastala u obe ove kulture.
– Ljudi u Avganistanu nemaju nikakvu budućnost, obespravljeni su i preplašeni od Talibana koji o svemu odlučuju – govori Marija.
Deca ne idu u školu, ljudima je onemogućeno da rade i prehrane porodicu. Za nju i njenu sedmočlanu porodicu, bekstvo i napuštanje ognjišta bilo je jedino rešenje, kaže Marija. Put do Srbije nije bio lak – prvo su otišli do Pakistana, zatim su nekoliko dana proveli u Iranu, na onda preko Turske nastavili dalje.
I sada kada je na sigurnom, na putu ka Evropi, strahovi i traume i dalje su sa njom. Čovek nije svestan koliko je jak i hrabar dok ne mora da spašava svoje najmilije i sebe, govori ova mlada žena. Njena najveća želja je da sa svojim najmilijima stvori dom u zemlji gde vlada mir.
Dina koja je odrasla u Jordanu, pa se vratila u Srbiju kaže da su na istoku devojčice od malih nogu naučene na zabrane.
–Muškarac je glavni, a devojčice su “programirane” za kuvanje i čuvanje dece, i nažalost spremne za brak već sa 14 ili 15 godina – kaže Dina.
Bavi se slikarstvom. ali se priseća da su je optužili za “sektaško delovanje” jer je uhvaćena kako crta portrete. Svoju prvu izložbu imala je kada je napustila Jordan i došla u Srbiju.
Arheolog Andrej Starović smatra da će svim ljudima koji su izbegli i krenuli ka Evropi biti teško da se prilagode, jer će i muškarci i žene morati da promene svoje kulturološki naučene obrasce ponašanja.
–Na istoku vladaju zakoni muškaraca, to su mačo kulture koje žene uče da budu podređene a muškarce da budu agresivni, nasilni i da sve drže pod kontrolom – ocenjuje Starović. On podseća da i nama takvi modeli ponašanja nažalost nisu strani, iako smatramo da smo civilizovano i osvešćeno društvo.
Forum je organizovan u sklopu aktivnosti socijalne kohezije koju sprovodi Međunarodna organizacija za migracije, pod okriljem podrške Evropske unije upravljanju migracijama u Republici Srbiji.
Prilog je nastao u okviru zajedničkih produkcijskih aktivnosti Medijskog istraživačkog centra iz Niša i Romskog portala UDAR.
