Romski
U Srbiji se danas obeležava Dan sećanja na stradale Rome u Drugom svetskom ratu. Romski aktivisti i borci za ljudska prava, kažu da se ovom danu ne pridaje dovoljno značaja u vremenu kada se u Srbiji i Evropi javljaju novi oblici fašizma.
Direktor YUROM centra Osman Balić upozorava da je fašizam pobeđen, ali nije uništen i poražen.
“Kultura sećanja kod Roma i nekih zemalja Balkana nije dobro očuvana. I ovaj dan, ali i cele godine, morali bismo da podsećamo šta se dogodilo, ukoliko ne želimo da se slične strahote ponove. Iako nam sada deluje da smo fašizam kao društvo prevazišli, stalna dešavanja u Evropi nas demantuju”, kaže Balić.
Dodaje da je za Srbiju, kao i za Evropu, najopasniji neofašizam, koji kroz populizam širi nove oblike mržnje koje većinsko stanovništvo često ne uspeva da prepozna.
Ni dr Dragoljub Acković nije zadovoljan načinom na koji kao zemlja odajemo počast stradalim sugrađanima.
“Niko se nije potrudio da makar orjentaciono utvrdi broj ubijenih Roma u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Ja mislim da ih je ubijeno više od 30. 000. Na mestu na koje je bio zatvoren veliki broj Roma, na čuvenom Sajmištu u Beogradu, neće biti Muzeja o kome se govorilo. Ni u svetu nije ništa bolja situacija, tamo građane terorišu desničarski režimi”, zaključuje Acković.
Na današnji dan 1942. godine, Hajnrih Himler izdao je naredbu za sistematsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije. Na osnovu naredbe od 29. januara 1943. godine određeno je da Romi budu deportovani u logor smrti Aušvic-Birkenau. Deportacija Roma trajala je u periodu između februara 1943. i jula 1944. godine. Kao posledica organizovanog pogroma, u okviru logora smrti Aušvic-Birkenau do 2. avgusta 1944. godine funkcionisao je podlogor za Rome – Zigeunerlager.
Zatočeni Romi poticali su teritorija Nemačke, kao i okupiranih država poput Austrije, Češko-Slovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovjetskog Saveza. Tokom navedenog perioda, u Zigeunerlager zatočeno je više od 23.000 Roma, od kojih je oko 20.000 likvidirano. Brojna su stratišta civila, Srba, Roma i Jevreja, širom naše države. Staro sajmište, Banjica, Jajinci, Jabuka kod Pančeva, logor “Crveni krst” u Nišu, stratište na Arapovom brdu u Leskovcu samo su neka od njih.
Genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu predstavlja jednu od najtragičnijih epizoda tog oružanog sukoba koja je kod savremenih generacija skoro potpuno zaboravljen.
(portal-udar.net)
