Udruženje Danica Pančevo: Otvoreno o pravima u romskoj zajednici

Rasizam i rasisti ne biraju, često ga “nađemo” tamo gde očekujemo zaštitu. Meštanka naselja Jabuka u Pančevu, Dobrila Ristić, rekla je da je njena ćerka diskriminaciju na svojoj koži osetila sa 13 godina. 

596
Foto: MRCN

Kako bi spoznali svoja prava i prepoznali svakodnevnu diskriminaciju i rasizam, Udruženje Roma Danica pokrenulo je inicijativu “Otvoreno o pravima u romskoj zajednici”. Kroz razne edukacije i radionice pokušaće da spreče rane ugovorene brakove, ali i da pomognu romskoj zajednici da preko pravne zaštite ostvare svoja prava. Inicijativa deluje na teritoriji Pančeva, ali i u manjim sredinama.

Gde se Romkinje i Romi najčešće susreću sa diskriminacijom, ko diskriminiše i kako se sa njom izboriti? Ovo su neka  pitanja na koja će članice udruženja “Danica” pokušati da odgovore na radionicama koje će u narednih meseci održati u banatskim selima.

To je ono što obeležava rad ove organizacije – rad u malim ruralnim sredinama. To će biti Kačarevo, Dolovo i Jabuka gde zapravo i organizacija deluje, tako da mislim da je vrlo važno da govorimo uvek i da podsećamo da se ne primenjuju dvostrukti aršini za nas Rome i ostale – kaže Danica Jovanović, jedna od članica udruženja Roma “Danica”.

Rasizam i rasisti ne biraju, često ga “nađemo” tamo gde očekujemo zaštitu. Meštanka naselja Jabuka u Pančevu, Dobrila Ristićrekla je da je njena ćerka diskriminaciju na svojoj koži osetila sa 13 godina.

Tadašnja razredna joj je rekla da treba da se sprema za udaju, a ne da uči školu. Ona se  jako razočarala i imali smo problem da je prestala da ide u školu i prosle toga se udala sa 19 godina – kaže Ristićeva.

Ovo je bila prva od devet radionica na kojima će članice udruženja razgovarati o tome kako da pripadnici romske populacije prepoznaju gde se njihova prava krše i kome mogu to da prijave. Cilj je da se pomoć pruži građankama i građanima koji žive u mestima, gde kako kaže Jovanovićeva, niko ne zalazi i niko ništa ne radi.

Želimo da radimo i sprečavamo rane, ugovorene brakove koji postoje u romskoj populaciji ovde u Banatu. Žene i devojke moraju da prepoznaju svoja prava, diskriminaciju, rasizam i fašizam kako bi same sebe zaštitile – dodaje Jovanovićeva.

Diskriminacija najčešća u državnim ustanovama

Jovanovićeva tvrdi da Romkinje i Romi imaju probleme tokom školovanja, u zdravstvu, kao i u čitavom sistemu države Srbije. Sistem, kaže, ne prepoznaje potrebe i specifičnost romske populacije.

Jedno dete kada krene iz romskog naselja u školu, tu je specifičnost, odakle je start jednog deteta. Jer, ako mi pričamo o deci da imaju isti start u životu, pa nemaju isti start. Ako dete dođe prljavo i ako dođe iz blata, to nije bitno, ali je bitno njegovo znanje, zapravo. Treba da se ceni i njegov trud da dođe iz ovog naselja, da nauči i da bude ravnopravano sa drugom decom. E, to sistem treba da prepozna – kaže Jovanovićeva.

Pravna služba udruženja do sada je i više puta reagovala, a neki od njih stizali su i do Evropskog suda za ljudska prava.

Kako bi sakupili što više podataka i informacija o slučajevima kada su Romi na bilo koji način bili ugroženi, osmislili su flajere sa upitnicima, koje dele na radionicama i uličnim akcijama. Uz pomoć sajta promeni.rs su za relizaciju ove ideje dobili savetodavnu, logističku, ali i materijalnu pomoć.

Pre svega, zahvaljujemo se Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju koja je podržala ovaj projekat, ali i “Grupi 484” i fondaciji “Jelena Šantić”. Ovo je mali grant koji ima puno aktivnosti, a jedna od njih jeste ulična akcija i podela materijala. U okviru materijala imamo pitanje: ukoliko ste preživeli diskriminaciju, molim vas podelite vaše iskustvo. One su same pisale svoje iskustvo ovde i mi ćemo ta iskustva podeliti na završnoj konferenciji i da prezentujemo sve institucijama. Važna tema i važni realni životi ljudi jer mali koraci, svaki mali korak koji uradimo za ove ljude za njih je vrlo važan – kaže ona.

Imovina, nasilje nad ženama, rani brakovi, devojčice koje su prodate po ugovorenim brakovima – su stvari protiv kojih će se udruženje i nadalje boriti. Kako bi bilo što efikasniji pokušaće da u rešavanje ovog problema uključe sve relevantne institucije koje u svom domenu mogu pomoći.

(Portal Udar/MRCN)