Zašto smo ravnodušni dok brutalno batinaju Rome?

Devedesetih i u periodu pre desetak godina u Srbiji je zabeležen najveći broj napada na Rome, a skoro svi su prošli nekažnjeno

1306
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Početkom oktobra, bračni par iz Beograda pretučen je u autobusu. Za torturu koju su preživeli ne bi se ni saznalo, da jedna devojka nije ovo traumatično iskustvo podelila na društvenim mrežama. Niko od putnika koji su se zatekli nije pomogao ovim ljudima, a oni smatraju da je jedini uzrok napada bio to što su Romi.

Hteli su da dođu do slobodnog mesta u autobusu, a dobili su batine. Nakon radnog dana na pijaci Velibor i Halisa Trajković krenuli su kući da proslave Veliborov rođendan. Ipak, mladić kome je zasmetalo njihovo prisustvo u javnom gradskom prevozu, napao je prvo Halisu a zatim i njenog supruga.

Ja sam pitala da li mogu li da sednem. I odjednom on je mene počeo da udara po glavi. Onda je moj muž video da me on udara i počeo da viče, nakon toga je pretukao mog muža – govori Halisa Trajković.

Napadi na Rome u društvu prolaze neopaženo, ili sa malim kaznama, a ovaj incident ima elemente zločina iz mržnje i institucije bi trebale da reaguju, kaže predsednik Lige Roma i dugogodišnji aktivista Osman Balić.

Činjenica je da su napadi mnogo češći nego što mi čujemo za njih. Čak su i romske organizacije zbunjene količinom nasilja. Zločin iz mržnje je posledica društvenog konteksta u kome živimo. Imamo napade kojima bi ozbiljno morale da se bave odgovorne institucije kao što su tužilaštvo, sudstvo i policija. Oni to ne rade, što ksenofobima i nasilnicima daje vetar u leđa, jer znaju da sankcije minimalne a najčešće ih i nema – kaže Balić.

Osman Balić (Foto: privatna facebook arhiva)

Romska zajednica se plaši, jer svaki napad izaziva nesigurnost. Dugoročna posledica nekažnjavanja zločina iz mržnje izaziva istorijske posledice kod Roma, naglašava Balić.

POTREBAN JE DIJALOG

Devedesetih i u periodu pre desetak godina u Srbiji je zabeležen najveći broj napada na Rome, a skoro svi su prošli nekažnjeno.

U ovoj zemlji mržnja je pogonsko gorivo, nema tolerancije i urušene su institucije. Društveni kontekst izrodio je nasilnike koji su toliko “jaki” da napadaju najranjivije grupe stanovništva – kaže naš sagovornik.

Balić kao višegodišnji aktivista i borac za ljudska prava, kaže da mi i ne znamo koliki je tačan broj zločina, jer žrtve najčešće ćute i ne prijavljuju nasilnike. Razlog za to je što nemaju poverenja u sistem i organe bezbednosti.

Liga Roma je uputila inicijativu za formiranje Ministarstva koje će se baviti dijalogom.

Dijalog je neophodan. Posle krvavih ratova, verskih i građanskih mi nismo imali društveni dijalog. Taj dijalog mora imati pandemijske razmere. Ovde imate ratne zločince koji postaju merna jedinica junaštva, dok su nam najbolja deca anonimusi. Mi smo društvo koje je bez sistema vrednosti i nema nam spasa bez dijaloga i dobro je da što pre on krene – kaže Balić.

Osman Balić, predsednik Predsedništva Lige Roma (Foto: Udar arhiva)

Romi su uplašeni jer država pokazuje da je nemoćna pred fašističkim napadima. Institucije ne rade svoj posao, nevladine organizacije ne mogu da urade ništa sem da ukazuju na opasnost. Ali, zaštitu stanovništva i poverenje mora obezbediti država, zaključuje Balić.

ĆUTANJE VEĆINE

Halisa i Velibor ne očekuju da će napadač biti kažnjen, jer kako kažu ni policija nije pokazala razumevanje kada su potražili pomoć. Zbunjeni su i uplašeni jer su doživeli tortoru, a niko od putnika u autobusu, sem jedne devojke, nije priskočio da nasilje zaustavi.

Sociologa Đokicu Jovanovića ovakvo ponašanje ljudi ne iznenađuje.

Da nije bilo pomenute devojke javnost za ovo nasilje ne bi znala. Ali, javnost je već sutradan zaboravila na ovo nasilje. Dakle, radi se o tzv. javnosti. Da je ima, osim izuzetaka, ona bi reagovala mnogo ozbiljnije i dugotrajnije. Da su ljudi reagovali, napad mladića bio bi samo incident pojedinca čija je priroda zlikovačka – ističe Jovanović.

Đokica Jovanović (Foto: juznevesti.com)

Ćutanje većine je izraz straha, ne samo od konkretne situacije, već straha da se ne bude obeležen u zemlji, u kojoj zvanične ustanove ne garantuju bezbednost građanstvu. Običnog čoveka država ne štiti. To ljudi znaju, zato se ovako i ponašaju, kaže Jovanović.

Bilo bi dobro da država, preko svojih programa, javno diskvalifikuje kulturu nasilja. Onda bi i uplašena većina shvatila da ima državu koja je na njenoj strani, pa ne bi ćutala. Ponos je odlika samosvesnog i nezavisnog pojedinca, a ne kolektiva. Svi narodi su, istorijski gledano, prolazili kroz razne faze, koje, u moralnom, humanom smislu mogu biti vrlo protivrečne. Generalizacije su opasne i, naravno, nikako nisu tačne – zaključuje Jovanović.

(portal-udar.net)