Zoran Tairović: Romska umetnost duboko je utkana u temelje evropske kulture

Dr Zoran Tairović je multimedijalni umetnik iz Srbije. Doktorirao je na temu “Simbolika likovne umetnosti Roma i evropski sistem kulturnih vrednosti”. On smatra da kultura predstavlja identitet svakog naroda, te da bi za Rome mogla postati vrlo važan instrument za osnaživanje i bolje pozicioniranje u društvu. U intervjuu za Udar, Zoran nam je govorio o direktnom učešću Roma na stvaranju kulture kakvu danas poznajemo u Evropi, dekonstrukciji sterotipa, o svojim najvećim uspjesima i planovima. Sa Zoranom Tairovećem smo razgovarali pre nekoliko meseci. Smatrali smo da je ovo pravi trenutak da objavimo ovaj intervju.

Koliko je kultura važna za izgradnju romskog identiteta?

-Za razumevanje ove teme treba prihvatiti da nijedna zajednica, pa ni Romi, nije neki neutralan objekt antropološkog proučavanja, nego su oni deo globalnog sistema. Danas je opšte prihvaćeno da identitet Roma predstavlja njegovu ukupnu komunikaciju oličenu u kulturi, verovanjima, stavovima. Danas su Romi kulturno anestezirani, nezainteresovani su da se uključe u očuvanje nacionalnog i  kulturnog identiteta. To potvrđuje podatak da svaki treći Rom, odnosno  36,6 posto, nezainteresovan da se u tome angažuje. Zato mislim da je potrebno akcentovati jedan prioritetni cilj: izgradnju kulturnih institucija.

Kakav je uticaj romske kulture u Evropi?

-O kulturnoj istoriografiji Roma se donekle znalo do 13. veka. Evropa je bila apsolutno nepismena. Mi sada hoćemo da kažemo Evropi da su Romi prenosom informacija na bazi simboličkih slika apsolutno počeli jedan proces obrazovanja i opismenjavanja širokih narodnih masa u Evropi i to preko tarota. Osnivači prve renesansne škole su Romi, oni su gradili palatu u Kremlju i mnogo takvih građevina. Ali, to se tada nije zvalo umetnost, nego majstorske radionice koje su radile skulpturu, slikarstvo, sitnu plastiku, arhitekturu. Evropski sistem kuturnih vrednosti i Romi, itekako imaju zajedničkih imeniteljskih karakteristika. Romi su participirali u formiranju Evrope onakve kakva jeste, a u svim njenim padovima, uvek su tražili ono što nosi ideju kreacije i uspeha.

Kada se kaže umetnost Roma, najveći broj ljudi uglavnom će pomisliti na folklor i trubu. Romi su dali mnogo više od toga. Kako umetnost Roma učiniti vidljivijom?

-Prema dostupnim izvorima i mnoštvu literature, uloga ovog nomadskog naroda u istoriji evropskih ideja prvi put se evidentira u epohi rane renesanse. Romska umetnost duboko je utkana u temelje tog vremena koje je nosilo epitete preporoda i progresa. Kolevka renesanse postaje Sredozemlje, a Italija matica okupljanja slobodnih ideja Vizantije, Španije, Francuske, Nemačke.

Pored sopstvene romske muzike, Romi su imali i još uvek imaju veliki uticaj u evoluciji flamenko muzike i plesa. Romi, osim flamenko muzike čiji su koreni u Španiji, nosioci su i mnogih pravaca u muzici i poznati su kao čalgije u Turskoj, Bugarskoj i Makediniji, Trubači u Srbiji i Tamburaši u Vojvodini i Mađarskoj.

U Engleskoj je objavlјena monografija u kojoj je detalјno objašnjeno da su nekoliko pisaca iz samog vrha svetske književnosti bili Romi, na primer Servantes, koji je napisao Don Kihota, autor je čuvene novele Cigančica, koja je bila uzor, paradigma za sve evropske pisce koji su pisali o Romima – za Getea, Puškina, pa i za našeg Boru Stankovića.

Drugi veliki pisac romskog porekla, Džon Bajan iz Engleske, veliki crkveni reformator i religiozni mislilac, napisao je u 17. veku knjigu Hodočasnikovo putovanje, koja je prevedena i na naš jezik, a za koju, kako je naveo, prevodioci kažu da je posle Biblije najprevođenija knjiga na svetu.

Kako ocenjujete kulturnu politiku koju vode Romi?

-Kulturna politika Roma ne pripada ni jednom od postojećih modela.  Na praktičnom nivou, kulturna politika među Romima je nepostojeća. Teško je govoriti u takvim okolnostima  o savremenom  stvaralaštvu Roma, a još teže napraviti teorijska određenja, pratiti praksu. Institucije su potpuno zakazale u svojoj kulturnoj misiji. U takvim okolnostima izostala je i javna podrška šireg društvenog ambijenta.

Koji su Vaši najveći profesionalni uspesi i budući ciljevi?

-U dosadašnjem radu evidentno je da sam mnogo radio na spajanju naizgled nespojivih aktivnosti, dakle, na umetnosti (muzičkoj, filmskoj, pozorišnoj, likovnoj) sa socio-političkim fenomenima u vremenu u kojem živimo. Duboko verujem da je osnovni profil umetnika 21. veka rad sa zajednicom, u ovom slučaju, rad sa marginalnim grupama. Pokušaću da zadnjih deset godina rada, od edinburške svetske premijere prvog romskog mjuzikla 2008. godine do 3. filmskog festivala FROM u Malom Iđošu 2019. godine, dam u kratkim crtama.

• Formiranje Interkulturalnog teatra na temeljima ideja Pitera Bruka, rad sa marginalnim grupama.
• Prvi romski mjuzikl – svetska premijera na pozorišnom festivalu u Edinburgu, 2008. (muzičko-scensko delo Interkulturalnog prosedea; peva se i govori na 7 jezika, uključujući i romski).
• Romska opera “Invisible Gypsy” – premijera u Pragu 2009. godine; libreto govori o pravno-nevidljivim ljudima.
• Slikarsko selo Bodvalenke u Mađarskoj od 2010. do 2015. godine; praktični rad na tezi Kultura i umetnost kao osnov ekonomskog osnaživanja lokalnog stanovništva; rad sa romskom zajednicom;
• Mandala, torta ljudskih prava, težine 870 kg, Prag 2015. godine; performans temata Romi i ljudska prava u kojem govorim o nejednakostima davanja kolača lepog života.
• Odbrana doktorske disertacije 2015. godine na temu Likovna umetnost Roma i Evropski sistem kulturnih vrednosti
• Izrada Kulturne politike Roma.
• Rad na formiranju romskih kulturnih centara.
• Rad na Kulturnoj strategiji R.Srbije 2015-2025.
• Formiranje Države umetnosti (State of Art) u Malom Iđošu 2016. godine (stateofart.info)
• Od 2016. godine pokrenut je filmski festival kratkog metra sa romskom temom “FROM”.
• Formiran je Kreativni reciklažni centar u Nišu “KRC” 2017. godine.

U međuvremenu, imao sam preko 100 samostalnih slikarskih izložbi, predavanja, tribina i projektnih aktivnosti.

Koje nagrade izdvajate?

Od nagrada bih izdvojio nacionalnu nagradu Amerike za slikarstvo, Excellence of Art, San Francisko, Pacific Oxford dodelio. Zatim, plašt Sv. Đorđa, San Giorgio, Ferara, Italija.

Na čemu trenutno radite?

-Trenutno radim na igranom filmu “I bi Kralj”. Specifičnost ovog filma je da su dve glavne uloge date Romima, pravno-nevidljivim beskućnicima, učesnicima ratova 90-tih.

Među budućim ciljevima nalazi se potreba da Kreativni reciklažni centar koji sam formirao u Nišu, postane trening centar za obuku mladih kreativnih Roma u oblasti umetnosti i socijalnog preduzetništva. Na taj način bi dobili mogućnost da se približimo nužno potrebnom menadžmentu u kulturi i delovali kako u Srbiji, tako i u regionu, na planu kulturne saradnje i prezentacije kulturne politike Roma, urađenoj pre tri godine.

Takođe, cilj mi je da napravim izložbu svojih skulptura – “svetlećih tela”, kao i da uradim promociju filma “I Ništa” snimljenog 2019. godine i filma “I bi Kralj”, koji je trenutno u procesu postprodukcije.

Uvrežen i diskiminatorni stav većine je da su  Romi isključivo kafanski i ulični svirači, sa ponekim izuzetkom. Kako da pobedimo ove predrasude?

-Najmanji su problem ove vrste predrasuda. Romi su etnička grupa u najnepovoljnijem položaju u Srbiji, koji se može nazvati i stanjem permanentne bede. Brojni su problemi sa kojima se Romi suočavaju – to su, pre svega, nezaposlenost, nepismenost i teškoće da se istraje u školovanju, siromaštvo, pitanje socijalne i zdravstvene zaštite, neadekvatni uslovi stanovanja, kao i predrasude i diskriminacija kojima su izloženi u svim sferama društvenog života.

Kakav je položaj Roma umetnika u svetu?

-Da naglasim, Romi umetnici su vrlo participirali u kreaciji umetničke prakse u evropskom sistemu kulturnih vrednosti. Ali, vremenom su kao istinsko stanje duha njihovi kreativni poslovi od arhitekture do slikarstva, od muzike do skulpture, od pozorišta do filma, ušli u korpus umetničkih nasleđa nacionalnih država i time, i dan danas, slove za englesku umetnost, francusku umetnost, nemačku umetnost…

Nacionalnim državama je to odgovaralo, u svojim nastojanjima da definišu nacionalnu umetnost i time su umRomi umetnici ostali nedviljivi, odnosno, vodili su se kao engleski, francuski, nemački umetnici…

Suštinski problemi Roma u zemljama tranzicije jesu u činjenici da je istovremeno sa prestankom državne, ideološke kontrole prestala i državna briga, da su romske aspiracije ostale društveno neme, te da se interesovanje za učestvovanje u društvenom životu izuzetno smanjilo, a ponegde i sasvim nestalo. Možemo li zamisliti kakav je tek onda tretman i status romskih umetnika.

(portal-udar.net)